Sećanje na veliku pobedu herojstva

U Bačkom Brestovcu kod Odžaka predstavnici ambasade Rusije i Udruženja vazduhoplovaca Vojvodine položili su vence na nedavno obnovljeni spomenik heroju Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu pilotu Ivanu Nikolajeviču Aljimkinu, strelcu njegove posade Mihailu Vasiljeviču Anisimovu, kao i nešto kasnije oborenom jugoslovenskom pilotu Vasi Gojkoviću. Kako je na maloj svečanosti rečeno, piloti koji su učestvovali u proboju Sremskog fronta poginuli su pri povratku na ratni vojni aerodrom kod Brestovca pred samo oslobođenje.

Mladi ruski heroj Aljimkin, učesnik važnih operacija među kojima je i oslobađanje Beograda, odlikovan ovim najvišim ratnim priznanjem 1944, poginuo je 18. januara 1945, osam dana pre svog 22. rođendana. I to, kada se nadomak aerodroma, nakon jedne od svojih najuspešnijih akcija, umesto da sleti, vratio nazad da suzbije zaostale nemačke trupe. Podsećanje na ovo herojstvo ujedno je početak obeležavanja osam decenija od zajedničke pobede u Drugom svetskom ratu u ovoj godini, kako je tom prilikom najavila savetnica za kulturu ambasade Rusije Natalija Klišćenkova.

U susret velikom jubileju

„Obeležavanje osamdesetogodišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu, kako ga Rusi i mi zovemo, za oba naroda simboliše podsećanje na važan deo istorije i kulturni značaj saradnje dva naroda, što će biti obeleženo nizom događaja”, kaže.

Koliki je značaj zajedničke srpsko-ruske istorije i njenog očuvanja? Da li se spomenici herojstva i zajedničke kulture obnavljaju ili ih polako nagriza zaborav? Ima li onih koji su kritični prema segmentima duge istorije, saradnje i podsećanjima na nju?

Po rečima direktora Ruskog doma u Beogradu Jevgenija Baranova, započeta godišnjica značajna je za sve nas, s obzirom na to da je zajednička pobeda simbol toga da su naši narodi uvek u najtežim i najdramatičnijim trenucima istorije bili zajedno: „I sada smo zajedno. Barjak pobede nad fašizmom natopljen je našom zajedničkom krvlju. To kako je ta sloboda iskorišćena posle velike pobede, pitanje je politike. Ali 9. maj kao istorijski datum nije politika. Naime, radi se o veri i vernosti”, kako kaže.

On je podsetio na obraćanje sovjetske vrhovne komande trupama pre osamdeset godina: „Vojnici Crvene armije! Ušli ste na teritoriju nama i duhom i po krvi drage Jugoslavije. Uvek i svuda zapamtite da ste u Jugoslaviju došli ne da biste joj nametnuli svoje zakone i poretke, već da biste sustigli i uništili nemačke razbojnike koji beže pod vašim udarima.”

Kako dodaje, prilikom juriša na Beograd ruskim trupama je savetovano da ne koriste tešku artiljeriju i avione, kako ne bi razorili prestonicu bratske zemlje.

„Ovo su sproveli po cenu stotina života naših vojnika…

Oktobra prošle godine zajedno smo proslavili 80. godišnjicu od oslobođenja Beograda. Centralni događaji predstojećeg jubileja odvijaće se na Crvenom trgu u Moskvi, a nadamo se da će Srbija u njima učestvovati na nivou koji zaslužuje svojim herojskim doprinosom našoj zajedničkoj pobedi.”

Trenutno se pregovara s Muzejom Staljingradske bitke iz Volgograda da se u Ruskom domu predstavi izložba originalnih predmeta iz najveće bitke tog rata, čija godišnjica se obeležava ovih dana. Planirano je, takođe, da se obiđe i obnovi što više manjih spomenika ruskih vojnika. „Trupe su se kretale ka Beogradu, a mnogi ranjeni vojnici ostajali bi kod srpskih porodica, gde su o njima brinuli kao o rođenima. Neki od njih, podlegli zadobijenim ranama, sahranjivani su po selima. Trenutno tragamo upravo za takvim mestima. Takođe, do Dana pobede, na spomeniku ruskim vojnicima stradalim prilikom američkog bombardovanja Niša 7. novembra 1944, u događaju zvanom 'Niški incident', naći će se i njihovi portreti, na osnovu fotografija do kojih su naši saradnici iz Rusije, tragajući u arhivama, došli. Pregovaramo i o dolasku umetničkih ansambala tokom obeležavanja praznika, iako to neće biti lak zadatak jer će ovogodišnje obeležavanje u Rusiji biti grandiozno”, kako kaže direktor Ruskog doma, otkrivajući nam želju da 9. maj bude praznični i neradni dan i u Srbiji i time dobije na težini kao datum pobede nad fašizmom.

Selo simbol zajedničke borbe

Bački Brestovac je, tako, sa starim ratnim avionom sačuvanim u centru sela i s upravo obnovljenim avionskim krilom kao spomenikom na ulazu u selo, postao simbol te velike zajedničke borbe za slobodu. Baš kao i mladi pilot Aljimkin:

„Po završetku Beogradske operacije, mladi pilot nastavio je da obavlja borbene zadatke u sastavu avio-puka grupa ’Vitruk’, u sadejstvu s jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Ova grupa je po principu 'radi kao ja' obučavala svoje jugoslovenske kolege. Tačnije 167. lovačko-bombarderski avio-puk Crvene armije, u kojem je Aljimkin ratovao, postao je 423. puk NOVJ, a sovjetska 236. lovačka divizija 11. vazduhoplovna divizija jugoslovenske vojske. Vazduhoplovne divizije su tokom zime i u prolećnoj ofanzivi za oslobođenje Jugoslavije dale neprocenjiv doprinos. Bio je to zajednički napor jugoslovenskih i sovjetskih jedinica svih struka. Početkom 1945. godine grupe Trećeg ukrajinskog fronta, zajedno s partizanima, vodile su borbe s Nemcima na desnoj obali Dunava. Kada je Aljimkinov avion oboren, iza toga je ostao izveštaj da se gardijski poručnik nije vratio s borbenog zadatka u rejonu Budimpešte”, priča nam Stanko Šušnjar, predsednik Udruženja vazduhoplovaca Vojvodine.

Istražujući, saznajemo da je bio sahranjen negde u šumi, a tek kasnije posmrtni ostaci preneseni su u centar sela. Dugo se u Rusiji nije znalo gde je mladi vodnik završio svoj poslednji let. U njegovom rodnom selu Žerdjovu u Tulskoj oblasti tragalo se za podatkom gde mu je grob. Ta mesta u području Jasne Poljane dala su veliki broj heroja. Tek nakon bitke u Tuli počinje odsudna bitka za odbranu Moskve. Na pismo sovjetskih pionira šezdesetih godina tek, neočekivano je odgovorio nastavnik srpskog jezika Dušan Vasić, napisavši im da mu je grob u Vojvodini i podsetivši sve na dela neustrašivog mladića. U njegovo rodno selo nadomak Jasne Poljane, potom, na spomenik herojima donet je grumen zemlje iz Bačkog Brestovca...

Tekst i fotografije: Mirjana Nikić

Odeljenje za ruski jezik

Spomen-obeležje pilotima obnovljeno je sredstvima Grada Moskve, na inicijativu ambasade Rusije i Udruženja vazduhoplovaca Vojvodine, a firma „Lukoil Srbija” pridružila se opremajući odeljenje za nastavu na ruskom jeziku u osnovnoj školi „Nikola Tesla” koja je preko puta spomenika. „Želimo da nastavimo put negovanja bliskih odnosa i istorijskog sećanja”, rekao je direktor Denis Rjupin na polaganju venaca. Direktorka osnovne škole škole Milica Staničkov najavila je zajedničke kulturne programe istorijskih uspomena. Škola zajedno s opštinom Odžaci brine o obnovljenom spomeniku i sećanju na velike žrtve.

Zajedničko nebo

Novi projekat ambasade Rusije i muzeja u Jasnoj Poljani nazvan „Zajedničko nebo” predviđa razvoj prijateljskih odnosa između dva mesta i regiona i dalji kontakt između naše dece, najavila je na svečanosti u Brestovcu u video-poruci direktorka muzeja Ekaterina Tolstoja. Osim razmene poznatih kulturnih i društvenih događaja postoji ideja da se saradnja širi dalje novim programima.

Pitomo mesto

Deca iz vrtića „Povetarac” došla su s cvećem na polaganje venaca mladim herojima. Penzioner Borislav Platiša, koji je na svečanost došao biciklom, želeo bi, kao i ostali, da se obnovi avion iz Drugog svetskog rata koji stoji u centru kao simbol herojskog pilotskog sela iz kojeg je i poginuli Vasa Gojković, jer od devedesetih nije obnavljan. Reč je o, kako on kaže, ratnom američkom „tanderdžetu”, poslatom u „vazduhoplovno selo” iz posleratne raspolažuće kolekcije u Batajnici, kao u tom trenutku pogodnom za spomenik. Aljimkin je, priča, oboren u Batini na Dunavu čije su obale, kao i kanal Dunav–Tisa–Dunav, nedaleko od sela.

Kaže da se solidno živi u Bačkom Brestovcu. Uz pretežno srpsko stanovništvo, u nekadašnjem selu podunavskih Švaba ima po dve-tri porodice Mađara i Nemaca i svi se sjajno slažu. Pored nedavno obnovljene pravoslavne Crkve Petra i Pavla iz 18. veka, vodi se računa i o još starijoj katoličkoj crkvi. U selu poznatom kao pitomo mesto, uvek toplo dočekuju goste, kao i nas, uz dobro narasle kiflice bačkih domaćica.