Књига постања тврдог звука
Документарни филм „Постајање Лед Цепелином” осврће се на збивања из прве две године постојања групе, закључно са објављивањем другог албума
„Сва четворица смо потпуно различитих карактера и слушамо различиту врсту музике. Ваљда је зато музика „Лед Цепелина” некакав идеалан пресек свих ових утицаја.” Ове речи басисте Џона Пола Џоунса можда су онај парадигматичан и довољно упечатљив сажетак дугоочекиваног документарног остварења Лед Цепелин Бернарда Макмехона, управо пристиглог у наше биоскопе. Кроз ову двосатну филмску сагу пратимо кључне формативне године легендарног британског бенда па је наместо лаконског дистрибутерског наслова можда потребно навести и пун наслов филма који прецизније описује оно што ће гледалац видети на великом платну – Постајање Лед Цепелином.
Књига постања укључује исцрпне разговоре са преосталом тројицом чланова (Џимијем Пејџом, Робертом Плантом и већ поменутим Џоунсом) уз ексклузивни и до сада никада емитовани снимак гласа бубњара Џона Бонама, који је на драматичан начин напустио овај свет сада већ давне леноновске 1980. године, заједно са ретким снимцима првих студијских и концертних наступа. На сву срећу, и даље у одличној физичкој и менталној форми, са изузетно добрим памћењем како целине наречених збивања тако и битнијих детаља, они нас опширно, благоглагољиво, а такође и беневолентно уводе у све тајне генезе групе која ће тврдим звуком обележити један подужи период у светској музичкој индустрији.
Постајање Лед Цепелином прати веома популаран тренд који се обилато користи последњих година приликом реализације екранизација животописа чувених музичара да наместо очекиване, хронолошки посложене свеобухватне слике каријере одабере један довољно илустративан период који довољно говори сам за себе, па се тако овај документарни филм осврће на збивања из прве две године постојања групе, закључно са објављивањем другог албума.
А тај успон, од почетног састављања 1968. па до тријумфалне свирке у „Ројал Алберт холу”, био је муњевит и несумњиво метеорски. Макмехон допушта својим протагонистима да детаљно наводе своје личне и породичне прилике те последичне музичке афинитете, па ће тако гледалац веома брзо бити адекватно информисан који су то били њихови узори, док ће остати ускраћен за сазнања о енормном утицају ове групе на бројне музичаре који су долазили у генерацијама након њих.
Подужи увод протиче у натуралистичком опису туробне и депресивне атмосфере поратне Енглеске која је наше јунаке у великој и пресудној мери обликовала. И док огромно техничко и занатско умеће преостале тројице чланова никада није било спорно, оно што не оставља места сумњи такође је и неспорна лидерска улога главног гитаристе Џимија Пејџа, који је био апсолутни спиритус мовенс групе. Подједнако систематски и креативни стваралац, снага његове ауторске визије пресудно је обликовала њихова прва два албума. Пејџ их је замислио и реализовао управо као албуме а не тек као збир синглова, па су тако на тада неупоредиво медијски значајнијим радио-станицама емитоване читаве обе стране плоче пре њихових концерата у неком америчком граду. Њихов успех је прво наступио преко океана, па онда повратно и у домовини, а посебна је прича у никад довршеном серијалу како нико није пророк у сопственом селу. И први албум (означен једноставно римским бројем један) и први концертни наступи забележени су у САД, док их на Острву тада још нико није знао! Исто се поновило и у случају друге плоче, настале на таласу неспутане младалачке енергије и превасходно ванредне личне Пејџове упорности у инсистирању на очувању своје стваралачке визије. Дане њихове потоње деценијске светске славе те разноликих типичних контроверзи и глобалног значаја у музичком свету својом ауторском одлуком режисер Макмехон у свом делу не третира, тако да ће тврдокорни обожаваоци овог бенда тиме вероватно остати разочарани.
Филм ће вероватно снажнији утицај имати на ширу публику која не долази из те уско профилисане групе посвећених љубитеља, јер ће добити (пот)пуну слику настанка групе и креирања њеног специфичног духа и звучног изражаја пре него што то на очекиван начин после буде у сваком смислу адекватно „наплаћено”. Духом и предметном епохом, можда највише подсећајући на документарац Били смо браћа о саставу „The Band” од пре неколико година, Лед Цепелин нас кроз водећу наративну улогу самих чланова води у занимљив и узбудљив музички времеплов, све до оних фамозних степеница за небо.
