Љубав не познаје године – а, како се испоставило, ни врсте.

Већина људи се својих двадесетих година живота присећа као време неког проблематичног љубавног односа, али Маргарет Хау Лавет је имала специфичну ситуацију: морала је да се носи са делфином Питером који се заљубио у њу, пише Дејли мејл.

Када је Маргарет Хау Лавет имала 23 године средином 1960-их, пријавила се да волонтира у пројекту НАСА, који је имао за циљ комуникацију са делфинима. Експеримент је спровођен у лабораторији Dolphin Point на карипском острву Сент Томас.

„Била сам радознала“, изјавила је Лавет у интервјуу за Гардијан 2014. године, описујући како је први пут дошла до делфинаријума, где је упознала њеног директора Грегорија Бејтсона, који ју је представио животињама и позвао да их посматра.

Иако није имала формално научно образовање, Лавет је показала да има изузетну моћ запажања, па јој је Бејтсон омогућио да се враћа кад год пожели.

„Тамо су била три делфина”, присећала се Лавет.

„Питер, Памела и Сиси. Сиси је била највећа – доминантна, гласна, она је водила главну реч. Памела је била веома стидљива и плашљива. А Питер је био млад. Улазио је у пубертет и био је помало несташан”.

Лабораторију је основао неуролог др Џон Лили, који је 1961. године објавио књигу са научно-фантастичним елементима, у којој је изнео теорију да делфини желе да комуницирају са људима. Креирао је лабораторију да би омогућио људима и делфинима да живе у ближем контакту.

Блискост са делфином 

Лавет је убрзо постала потпуно посвећена пројекту, проводећи све више времена у базену са делфинима. Циљ експеримента био је да их научи да производе звуке сличне људском говору, помоћу издувавања ваздуха кроз отворе за дисање на врху главе.

Лавет је закључила да би, ако би живела са делфинима и правила звуке сличне људском говору, на начин на који мајка учи дете да говори, имали већи успех. Покушавала је да говори полако и мења тон свог гласа како би помогла Питеру да изговори речи које је желела да научи.

Девојка и млади мужјак делфина, проводили су сво своје време заједно у изолованом делфинаријуму, где је бележила његов напредак и подстицала га да изговори „Здраво, Маргарет”.

Према њеним речима, глас „м” је био изузетно тежак за Питера да изговори без стварања мехурића у води.

Имајући утисак да не напредује довољно, 1965. године, Лавет је донела одлуку да се пресели у лабораторију и живи са Питером шест дана у недељи, док су седмог дана делфина враћали у базен са Памелом и Сиси. Циљ је био да му 24 сата дневно преноси енглески језик и посматра његов напредак.

Контроверзни део експеримента

Лавет је пажљиво бележила Питерово понашање и примећивала његову фасцинацију њеном анатомијом.

„Ако бих седела са ногама у води, он би прилазио и дуго проучавао задњи део мог колена. Хтео је да схвати како то функционише, а мени је то било забавно”, рекла се.

Временом је приметила да Питер, као делфин тинејџер у пубертету, показује знаке сексуалног узбуђења током тренинга, што је ометало његову способност да се фокусира.

У почетку су га премештали у базен са другим делфинима како би му омогућили да испразни сексуалну тензију, али је то било логистички тешко. На крају је Лавет одлучила да му сама помогне у ослобађању од тих нагона.

„То је једноставно постало део рутине, као када се чеше свраб – решимо то и наставимо даље”, објаснила је.

Лавет је тврдила да није осећала непријатност у тим тренуцима, али када су детаљи експеримента процурели у јавност, прича о њеном односу са Питером засенила је научни део пројекта.

Посебно су је медији истицали, након што је часопис Хастлер објавио текст о томе крајем 1970-их.

Трагичан крај експеримента

Експеримент је прекинут 1966. године, када је др Лили постао опседнут проучавањем ЛСД-а и његовим потенцијалним ефектима на комуникацију са животињама. Почео је да експериментише са психоактивним супстанцама на себи и делфинима, што је довело до повлачења финансијске подршке лабораторији.

Након затварања центра, Лавет је напустила Питера, који је премештен у базен са другим делфинима. Међутим, неколико недеља касније, др Лили ју је позвао да јој саопшти тужну вест – Питер је преминуо.

„Он је престао да дише – као да је сам себи одузео живот”, рекао је Лили, сугеришући да је делфин био толико везан за девојку, да није могао да поднесе раздвојеност.

Експеримент у којем је Лавет учествовала, као и њен однос са делфином Питером, документовани су у филму Кристофера Рајлија „Девојка која је причала са делфинима”.

Након свега, Лавет је остала на острву Сент Томас, где се удала за фотографа који је радио на пројекту. Заједно су подигли четворо деце и претворили напуштену лабораторију Dolphin Point у породични дом.