Осам секунди за успешну рекламу

У ери визуелних комуникација, када у трептају ока долазимо до одлука, окружени и живећи као потрошачи и корисници – тешко је понудити дизајнерско решење, рекламу која ће бити оригинална, схваћена и препозната.

Као потрошаче данас нас процењују, филтрирају и одређују различити програми, алати, вештачка интелигенција…

Готово је немогуће ући у срж и задржати пажњу више од једног скрола на налозима друштвених мрежа.

Шта је добар бренд

Како данас направити добру рекламу, дизајнерско решење, а притом понудити увек нешто ново и другачије и живети од тог посла, за „Магазин” објашњава Славимир Стојановић Футро, с готово четири деценије искуства у овом послу.

Он је оснивач лајфстајл бренда „Футро”, а тако гласи и назив његовог дизајнерског студија који се изборио за место међу 100 најбољих на свету.

На пољу креативности он влада суверено, али признаје да помно прати шта се све дешава у свету око нас и да своје капацитете помера, границе некада мора да прилагоди. На пољу креативних и комерцијалних садржаја мора да се ради с рационалним аспектом да се клијенти превише не збуњују прогресивним мислима.

Јер, када је реч о рекламама и адвертајзингу – реалне тржишне потребе су фокус.

– Тржишне потребе у Србији не могу да се упореде ни с хрватским или словеначким тржиштима, камоли с Аустријом, а да не причамо о Немачкој или Холандији, Енглеској, Америци или Токију. Стварно је изузетно тешко овде направити нешто што је у свету дизајнерски релевантно. Мора да ти се поклопи или да ти је клијент уједно и пријатељ, па да те пусти да радиш шта хоћеш, да направиш неку врсту експеримента. Или да се човеку једноставно посрећи – искрено признаје наш саговорник.

Када реклама или одређени дизајн произведе реакцију код људи, то је тачка када је дизајнер сигуран да је успео.

– То је онај моменат кад се неко идентификује с тиме што сте урадили. Пола секунде имамо за визуелну комуникацију, да успемо неког да привучемо и да га држимо седам-осам секунди, колико се у просеку људи задржавају на неком комаду комуникације – објашњава наш саговорник.

Дакле, то је тај први корак ка успеху. Јер, дневно човек доживи више од десет хиљада визуалних сензација.

– Освојити простор који траје највише осам секунди невероватно је достигнуће. А да би човек запамтио шта је видео, морате да га „погодите” право у главу, да схвати да је он испао паметнији јер је разумео ту комуникацију – открива мале тајне свог посла.

Стојановић је гостујући професор у њујоршкој школи визуелне уметности и доцент на Факултету примењених уметности у Београду.

Школовао се у Скандинавији, радио је дуго у Словенији, Америци. Та најразличитија искуства утицала су на обликовање његових ставова.

– Капитализам је, заправо, превозно средство за дизајн, једини начин да постоји. Међутим, Запад је отишао много даље у развоју и оно што тамо постоји није могуће применити код нас. Ми смо, још у некој нејасној транзицији. Зато се све што је минималистички, модерно, савремено код нас третира као нешто што нема довољно „меса”, што је сиротињски и празно. Скандинавија је најбоље место за дизајнере, Америка је одлична ако желите да зарадите – наводи Стојановић.

Када је као млад студент изабрао да од графичког дизајнера уплови у воде адвертајзинга, одабрао је култну агенцију „Сачи и Сачи”, која је поставила темеље нове креативности код нас.

Признаје да је доста труда, рада и напора обликовало његове ставове. Зато и примећује колико је данас све, па и поље адвертајзинга, на ивици површности. Додаје да свима недостаје време да се посвете једни другима, послу, пројектима, разумевању... Као да смо заборавили колико се креативност исплати, а она треба да се цени. Зато и открива какав приступ у послу има данас:

– Не прија ми више да ме неко зове да му урадим скице и цртеже. Морам да будем позван као стручњак који ће да реши одређени проблем. Као кад човек оде код зубара или хирурга да нешто излечи, тако желим да клијент дође код мене да му средим неки проблем који има.

У раду воли хумор на граници с иронијом, као својеврсни интелектуални процес за који немају сви капацитете, а који активира подједнако и интелигенцију и емпатију.

Стојановић је уочио да код нас у рекламама хумор врло пролази, али главна замка с иронијом јесте да је она у великим количинама отров, а у малим лек.

Све је већ виђено

За себе каже да будно прати дешавања и правце у којима би и сам желео да се креће. Често и под утицајем туђих талената активира сопствене „чакре за експерименте”. Најчешће се ван оквира изражава креирајући „Футро” свет и бренд, плакате којима исказује својеврсне социјалне коментаре.

– Ово је визуелни свет и 95 одсто комуникација на планети су тог типа. Живимо у рају за дизајнере, али с друге стране мало је простора за помаке, зато што је тржиште засићено и имаш осећај да све већ постоји, да је виђено – каже Стојановић и признаје да је вероватно интуитивно отворио неке нове канале преко којих може да се изрази.

У последњих неколико година Футро, осим визуелним путем, до људи настоји да допре и писаном речју. Аутор је аутобиографског романа „Девет”, серијала сликовница за децу „Авантуре Синги Лумбе” по којима је направљена и истоимена представа у Малом позоришту „Душко Радовић”, а коаутор је и „Речника вечитог одрастања”.