Да ли смо сведоци стварања нових звезда
Мистериозне „ледене кугле“ у Млечном путу збуњују научнике
Два „ледена објекта“ откривена у далеком делу наше галаксије изазвала су збуњеност међу научницима, јер не подсећају ни на шта што је до сада забележено. Јапански истраживачи верују да би ово могла да буде потпуно нова врста звезда, што би променило наше разумевање формирања звезда.
Још 2021. године, јапански научници су први пут уочили ове необичне објекте користећи AKARI свемирски телескоп. Тек недавне посматрачке кампање, међутим, потврдиле су њихову јединственост.
Према студији објављеној ове године, светлост која долази са ових објеката не уклапа се у постојеће теорије о формирању звезда.
Објекти су пронађени у два различита дела Млечног пута: објекат 1се налази на удаљености од око 30.000 светлосних година од Сунца, у делу познатом као Крукс-Скутум крак, док је објекат 2 удаљен око 44.000 светлосних година од Сунца, у Карина-Стрелац краку.
Иако се чини да су близу један другом када се посматрају са Земље, ове две „ледене кугле“ су заправо веома удаљене и нису повезане.
Нова врста свемирских објеката?
Нова посматрања уз помоћ Атакаме Великог милиметарског/подмилиметарског низа (ALMA) у Чилеу, показала су да су објекти и до 10 пута већи од нашег Сунчевог система, као и да су изоловани од области где се обично формирају звезде.
Емитују инфрацрвену светлост слично звездама, али су богати ледом. Њихов хемијски састав укључује угљен-моноксид и силицијум-диоксид. Ова комбинација својстава, међутим, не одговара ниједној познатој врсти звезда или гасних облака, пише Дејли мејл.
„Покушали смо да репродукујемо својства ових објеката користећи постојеће теорије, али тренутно не постоји објашњење које би објаснило њихове спектралне енергетске карактеристике“, каже др Такаши Шимониши са Универзитета Нигата.
Научници верују да би ово могао да буде нови тип младих звезда које избацују материјал богат силицијумом. Ипак, њихова мала величина, висок садржај леда и изолација од познатих регија формирања звезда остају нерешена мистерија.
Тим научника се нада да ће нова посматрања помоћу Џејмс Веб свемирског телескопа (JWST) донети одговоре. JWST је изузетно осетљив и има високу спектралну резолуцију, што ће омогућити детаљну анализу леда и прашине на овим објектима.
„Џејмс Веб телескоп ће нам помоћи да разумемо термалну историју ових извора и да, можда, разрешимо ову загонетку“, додаје др Шимониши.
Како настају звезде
Откривање ових „ледених кугли“ отвара нова питања о томе како се звезде формирају и шта још чека да буде откривено у огромним пространствима свемира. Да ли су ово заиста нове врсте звезда, или је у питању феномен који до сада није био познат?
Звезде настају из густих молекуларних облака сачињених од прашине и гаса, који се налазе у областима међузвезданог простора, познатим као стеларне колевке.
Један молекуларни облак, који углавном садржи атоме водоника, може да буде хиљадама пута масивнији од Сунца.
Ови облаци пролазе кроз турбулентна кретања, при чему се гас и прашина померају током времена, нарушавајући структуру атома и молекула, што доводи до тога да неки делови облака садрже више материје него други.
Ако се довољно гаса и прашине скупи на једном месту, формација почиње да се урушава под сопственом гравитацијом, област се полако загрева и шири, прикупљајући све више околног гаса и прашине.
У овој фази, када област достигне пречник од 1.500 милијарди километара, постаје предзвездано језгро и започиње процес формирања звезде.
Током наредних 50.000 година, ово језгро се скупља на пречник од 150 милијарди километара, постајући унутрашње језгро звезде.
Вишак материјала се избацује према половима звезде, док се око ње формира диск гаса и прашине, стварајући протозвезду.
Овај материјал се затим или интегрише у звезду или се избацује у шири диск, који ће довести до формирања планета, месеца, комета и астероида.
