Чачак у гвоздено доба
Нова технологија открила је не само цивилизацију у југозападној Србији пре 25 векова, већ и симболе моћи и статуса тадашње елите
Савремена истраживања открила су да је у неким крајевима данашње Србије постојала изграђена цивилизација још пре две и по хиљаде година.
Карактеристичан пример је Чачак и околина, али и Пожега, па и Нови Пазар. У петом и шестом веку пре нове ере, које данас означавамо као гвоздено доба, постојале су јаке трговачке везе са земљама Медитерана.
Тадашња елита, владајући слој у друштву желео је да свој статус покаже и одговарајућим драгоценостима тог доба, као што су злато, ћилибари и вредне тканине. Овдашњи господари куповали су квалитетну и скупоцену робу, носили одећу од висококвалитетног текстила, а нису оскудевали ни у предметима од злата. Катарина Дмитровић, кустоскиња и археолог Народног музеја у Чачку, објашњава да се до таквих сазнања дошло захваљујући новим технологијама, које омогућавају реконструкцију догађаја у археолошкој науци. Савременим анализама се с великом прецизношћу одређује састав метала, керамике, ДНК, радиокарбонских датума и старост тих предмета.
Она појашњава да је текстил нађен у Атеници, месту у близини Чачка, био предмет специјалистичке анализе колегинице из Падове. Реч је финој вуненој тканини, а према преплету зна се да потиче из радионица на Медитерану, вероватно Грчке. Таква скупоцена роба била је симбол статуса.
Ипак, на основу постојећих података тешко је проценити ниво развијености овог места, који је свакако био нижи од оног у земљама на Медитерану. Највероватније су у унутрашњости Балкана постојале заједнице сточара, док су на чвориштима – раскрсницама путева постојале разне друштвене активности, вероватно и насеља, која још увек нису откривена.
Праисторијске надземне хумке у чачанској Атеници један су од најзначајнијих археолошких локалитета, не само Србије већ и целе Европе. Постоји још један мање познат Краљевске столице. На том локалитету откривени су кнежевски гробови. Две хумке су ископаване и истраживане 1958. и 1959. године у организацији чачанског музеја и Археолошког института у Београду под руководством Милене Ђукнић и Борислава Јовановића. Археолошка грађа се чува и излаже у Народном музеју Чачка.
Наша саговорница објашњава и зашто су ова сазнања важна за реконструкцију живота човека и његовог окружења, развоја, нивоа технолошких достигнућа, естетских критеријума…
– Праисторија је, иако веома интригантна савременом човеку по несвакидашњој материјалној и духовној култури, у исто време и прилично непозната и страна категорија. Како бисмо хумке из Атенице приближили прво локалној заједници, али и широј публици, започели смо реконструисање многих предмета и целина савременим дигиталним техникама, да бисмо оживели често фрагментоване предмете из музејских витрина. За почетак урађена је идеална 3Д реконструкција једне од хумки – каже Катарина Дмитровић.
