Гени дају предност, али уз труд и рад
Потомци шампиона и асова који се одлуче за такмичарски и професионални спорт треба да добију подршку познатих родитеља, али за место у екипи морају да се изборе сами
Стонотенисерка Изабела Лупулеску недавно је у дублу са Сабином Шурјан освојила бронзу на Европском првенству Линцу. То је прва медаља у женској конкуренцији у овом спорту после више од две деценије.
Пре овог одличја Александар Каракашевић је у мешовитом дублу с такмичарком из Литваније био трећи у Аликантеу. Обоје су из спортских породица, Александар је син Миливоја Каракашевића, некадашњег југословенског репрезентативца, а Изабела је такође из стонотенисерске породице Лупулеску.
Ако су сви у породици лекари, адвокати или се генерацијама баве одређеним занатом, онда говоримо о породичној традицији. Али ако је породица пуна успешних спортиста, онда је, сва је прилика, реч о генима.
Од раног узраста на терену
– Сигурно да деца спортиста имају генетску сличност у грађи тела и у менталном склопу с родитељима. Такође, од раног узраста су више усмерена ка одређеном спорту. Раније почињу да тренирају и развијају вештине неопходне за тај спорт – објашњава феномен успешних спортских породица наш прослављени одбојкаш Андрија Герић, који се данас бави спортском психологијом.
Међутим, упозорава наш саговорник, поред предности постоје и мане ако се дете бави истим спортом као родитељ. Зато отац или мајка, а најчешће обоје, треба да подржавају и усмеравају своје дете, али и да га пусте да се само избори за место у екипи и за свој резултат.
У томе су успели многи познати спортисти, па је тако фудбалским стопама Питера Шмајхела, голмана „Манчестер јунајтеда”, пошао и његов син Каспер, који брани гол „Селтика” и репрезентације Данске.
Оваквих примера има много у спорту, посебно у фудбалу. Зинедин Зидан има чак тројицу синова посвећених фудбалу. Енко игра у нижим лигама, Тео у шпанској Кордоби, а Луке је голман.
И Дејан Станковић је своја три сина „упутио” ка фудбалу. Филип је голман у Венецији, Александар игра за нашу репрезентацију до 19 година, док је Стефан тренирао у Интеру, али је ипак пронашао „други посао”.
Кошаркашу Николи Калинићу оба родитеља били су спортисти, отац Зоран стонотенисер, а мајка Драгица одбојкашица. Олга Даниловић је пошла спортским стопама свог оца Предрага. Истина, не под обручевима, већ у тенису.
Најбољој домаћој скакачици увис Ангелини Топић отац је чувени Драгутин, који се бавио истом дисциплином, а и мајка Биљана је била атлетичарка.
На фамилију Грбић је прва асоцијација одбојка: ту су браћа Владимир и Никола, али и њихов отац Милош, репрезентативац на Европском првенству 1975. у Београду.
Има доста интересантних примера, посебно када је реч о браћи и сестрама. Сви знају за успехе сестара Вилијамс, браће Малдини, Фила и Герија Невила, Ендија и Ешлија Кола, наших Сергеја и Вање Милинковића Савића. У фудбалу има можда и највише рођене браће, па их је тешко и набројати, али да поменемо само познатије: Брајан и Михаел Лаудруп, Фабио и Паоло Канаваро, Пипо и Симоне Инзаги, Роналд и Франк де Бур, близанци Рафаел и Фабио да Силва...
Наши старији читаоци сетиће се браће Милутиновић, па Зорана и Златка Вујовића, „Звездиних” перјаница из осамдесетих Бошка и Милка Ђуровског.
Браће и сестара наравно има и у другим спортовима: у тенису су чувени Марат и Динара Сафин, атлетичарка Бланка и Никола Влашић, фудбалер. Нигеријци са грчким пасошем браћа Адетокумбо вероватно су за Гинисову књигу рекорда. Од њих петорице, само Франсис није постао кошаркаш, док су Јанис, Костас и Танасис НБА играчи, Јанис је био и МВП, а најмлађи Алекс игра у АБА лиги.
Претерана родитељска амбиција
Када гени не помажу, питамо Герића.
– Највећа грешка је уколико су родитељи превише амбициозни или терају дете да се бави спортом у којем оно не ужива. Смета и стална присутност родитеља на тренинзима, велика очекивања... Другачији однос тренера према сину или ћерки неког спортисте у односу на другу децу у тиму могу бити фактори због којих ће се дете осећати лоше – одговара он.
Деца познатих спортиста неретко морају да уложе и више напора да би се доказала. Ипак, предност одрастања у спортској породици није занемарљива јер још у раној доби добију савете.
– Родитељ који је већ прошао неки спортски пут може да „сачува” дете од грешака у изборима у току каријере – подсећа Герић.
Рецепт Дулета Савића
Родитељи или претерују и покушавају да максимално помогну или се просто склоне. „Звездина” легенда Душан Дуле Савић је, како је сам признао, сину Вујадину помагао тако што до његове 18. године није ишао ни на тренинге ни на утакмице. Први пут га је гледао када је наступио као првотимац „Црвене звезде”.
Стрелац Горан Максимовић је на Олимпијским играма у Сеулу освојио злато, а његова ћерка Ивана сребро у Лондону 2012. Децу успешних обично прате коментари „лако је њима, мама и тата стоје иза њих”, али младим наследницима то може да створи велики притисак. Тако је и Ивана својевремено сведочила да јој није било лако јер су је сви поредили с оцем. „Хоћеш ли бити боља од тате”, чула је милион пута.
Леброн и Брони Џејмс
Славни НБА кошаркаш Леброн Џејмс на утакмици коју је јесенас играо за Лос Анђелес Лејкерсе ушао је у игру крајем друге четвртине. И ово не би био моменат за памћење да у исто време на паркет није с њим изашао и много млађи играч, син Брони. Тако се на утакмици са Минесотом десило нешто што се никада није десило у историји НБА – син и отац су делили паркет. Леброн је Бронија добио са 19 година.