Зимница може бити и сушена
Поврће, воће, зачини и гљиве могу се ослобађати влаге на врло слабој ватри у отвореној рерни, а још боље на сунцу. Једино је потребно – повремено их окретати
Михољско лето с топлим данима може да се искористи да се од још понеке воћке касно сазреле или поврћа изниклог у јесен направи зимница, али на алтернативни начин – сушењем.
Доминантна сировина за пуњење тегли је, и у овој варијанти, поврће, али зато нема соли, сирћета, конзерванса, нити бриге да ли се у њиховој размери погрешило, па зимница није успела да презими.
Сушењем се, подсећају искусни кулинари, ослобађа вода из поврћа, па и воћа, те је као такво спремније за месеце мировања и чекања да дођу на ред. Такође, оваква зимница је практичнија јер заузима мање тегли.
Сушено поврће за чорбу
Топла и кремаста може се спремити и од дехидрираног поврћа. За то треба узети шаргарепу, корен паштрнака, першуна и целера у размери по класичном рецепту. Поврће треба добро опрати, очистити и кратко прокувати. Потом све изрезати на танке листиће и распоредити у плех, обложен папиром за печење и оставити на ваздуху да преноћи. Када нестане влаге с површине, распрострти га у танком слоју од 1 до 2 центиметра и сушити у рерни на благој ватри (50–60 степени) неколико сати. Врата рерне треба оставити отворена, а овако припремљено поврће треба да се охлади и спремно је да стоји неколико месеци.
Цвекла и махуне из отворене рерне
Неогуљену цвеклу добро опрати и скувати. Огулити је, изрезати на сасвим танке плошке, па послагати у плех покривен папиром за печење и сушити у рерни на температури од око 50 степени. Првих петнаестак минута врата треба да буду одшкринута, а након тога плошкице окренути и сушити сат времена, након чега их треба пустити да се охладе и оставити у остави на собној температури или на сунцу и ваздуху. Сличан је поступак и са сушењем махунарки, осим што на крају процеса следи одлагање, које подразумева низање на дебљи конац, који је најпожељније окачити на осунчано место. Да је ова врста поврћа сува показаће се када постане прозирно и надаље, али и у месецима који следе биће одличан материјал за салате и варива.
Зачини и гљиве за зиму
Лишће целера, першуна, мирођије или босиљка, заправо готово свих традиционалних зачина, може се чувати. Бирају се здраве, једре стабљике. Сваку засебно добро опрати и распоредити на велико сито. Сушење у рерни трајаће 3-4 сата на 40 степени. Пребацити их у папирне или крпене врећице и ставити на суво место за чување. Чим се употребе у куваном јелу, наново ће оживети њихова арома.
За сушење најбољи су шампињони и вргањ. Добро очишћене од труња (не смеју се прати, јер могу да труну) нанизати целе на конац и сушити на сунцу, могу се дехидрирати, као и остало поврће у пећници, али на вишој температури од 70 до 80 степени, уз притворена врата, како би влага могла изаћи. Затим се охладе и оставе да бар дан проведу на ваздуху, а потом их чувати на прозрачном месту и далеко од предмета јаког мириса.
