Мисли сада могу да се сниме и злоупотребе
Са све већим развојем технологије која може да бележи мождану активност, стручњаци упозоравају на потребу за јачом заштитом приватности у Европској унији, како би се регулисала обрада и продаја неуронских података.
На тржишту већ постоје уређаји који користе податке о можданој активности у циљу борбе против анксиозности и депресије, побољшања сна или праћења фокуса код ученика током тестова, пише портал The Record.
Шта све подаци о нашем мозгу, међутим, могу да открију о нама, и да ли смо заиста довољно заштићени?
Према речима Рафаела Јустеа, директора Неуротехнолошког центра на Универзитету Колумбија, неуротехнологија обухвата све што бележи или мења активност нервног система, а нарочито мозга. Традиционално, оваква технологија се користила у медицини, као што је случај са електроенцефалограмом (ЕЕГ) – уређајем који мери електричну активност у мозгу. Ови уређаји и подаци које прикупљају покривени су медицинским законима, који пружају снажну заштиту широм света.
У ЕУ, медицински уређаји пролазе ригорозне оцене усклађености како би се осигурало да испуњавају законске стандарде. Уређаји високог ризика, на пример, морају да добију додатна мишљења експертских панела пре него што добију CЕ ознаку, која потврђује њихову безбедност.
Уређаји који нису у медицинској сфери, међутим, немају овакву заштиту, због чега су подаци које региструју доступни за продају, „Ови подаци су медицински, чак и ако је уређај више потрошачки производ... сматрамо да би ово требало да буде веома приватна информација и да би требало да буде заштићена“, истиче Јусте.
Могућност AI da снима мисли
Тим истраживача са Универзитета у Сиднеју у Аустралији је прошлог децембра развио „преносиви, неинвазивни систем који може да декодира тихе мисли“ и претвара их у текст.
Учесници студије носили су ЕЕГ уређај који је бележио мождане таласе док су у тишини читали текст. АI систем под називом DeWave препознавао је сигнале и преводио их у речи и реченице.
Јусте ову студију види као почетак систематског коришћења неуротехнологије за декодирање језика са великим потенцијалом за потрошачко тржиште.
Са развојем неуротехнологије, питање приватности постаје све сложеније. Јусте наглашава да је мозак „орган који генерише све наше мисли, сећања, емоције и машту“, што значи да снимање мисли може да угрози основне слободе и приватност сваког појединца.
Заштита приватности мисли у ЕУ
Европска унија је на прекретници када је реч о регулацији заштитте неуронских података, али још увек није усвојила свеобухватан закон о заштити грађана. Неколико европских држава је почело да се фокусира на заштиту приватности у вези с неуротехнологијом, посебно кроз смернице Конвенције 108+ Савета Европе, која се бави заштитом података у дигиталном добу и укључује неуралне информације. Шпанија, на пример, већ има законе о неуралним подацима, док су и друге државе чланице показале интересовање да следе овакве смернице. Француска и Белгија су, такође, усвојиле неке прописе везане за етичку употребу неуротехнологија.
Генерална уредба о заштити података (GDPR) ЕУ већ садржи одређена права потрошача, попут права на приступ информацијама и права на исправку личних података. Међутим, стручњаци истичу да би GDPR могао да буде прилагођен како би експлицитно укључио неуронске податке.
Панел стручњака Европског парламента је у јулу предложио додавање неуронских података у члан GDPR-а, као и јачање едукације грађана о ризицима и користима неуротехнологије. Препоручили су, такође, креирање јединственог простора за чување ових података на нивоу ЕУ, како би се минимизирали потенцијални ризици.
У септембру ове године, Калифорнија је усвојила амандмане на Закон о заштити приватности потрошача, укључујући додатну заштиту за неуронске податке, чиме се сврстала међу ретке државе на свету која имају сличне законе. Иако је ово значајан корак за заштиту приватности, стручњаци упозоравају да је неопходно усвојити свеобухватне мере које ће спречити злоупотребу и омогућити грађанима да задрже контролу над подацима који се прикупљају о њиховој можданој активности.
„Питање је да ли било ко од нас може заиста дати смислен или информисан пристанак на овакве податке када можда не разумемо у потпуности шта се бележи”, истиче Линда Кларк, партнер у америчкој адвокатској канцеларији Morrison Foerster.
У априлу, Neurorights Foundation из САД је објавила извештај о политици заштите података 30 популарних произвођача неуротехнолошких уређаја. Извештај је открио да многе компаније деле податке са трећим странама, а обим у којем ове компаније могу или не могу даље да препродaју податке често је нејасан. Рафаел Јусте додатно наглашава да би неки вештачко-интелигентни системи могли да користе неуронске податке да би читали наше мисли, што поставља озбиљна питања о границама приватности.
