Да нам живи, живи рад

Нова емисија „Да нам живи, живи рад” водитеља Ивана Станковића емитује се средом на Радио-телевизији Војводина. Иван Станковић је маркетиншки стручњак који је у последње четири године успешно водио ток шоу „Шта сам теби, ко сам себу“ на ТВ К1.

У рекламном бизнису је од 1979. године. Никад није помишљао да бих могао постати ТВ лице, али му се то догодило. Сада је на другој телевизији.

Шта је пресудило да заокружи сарадњу са ТВ К1 и прихвати понуду РТ Војводина?

– После 98 емисија „Шта сам теби, ко сам себу“, избор квалитетних гостију се сузио. Нисам желео да правим компромисе и снижавам критеријуме. За овакав тип емисије, најважније је да имате праве госте. То је пресудило. За бренд је први услов – познатост. А Србија, ипак, није Америка по броју познатих по добру, ван естраде и политике. Доста је било.

Колико сте се двоумили?

– Дуго сам размишљао, јер је ТВ К1 на којој сам почео ТВ каријеру – екипа сјајних професионалаца. Осим тога, осећао сам и моралну обавезу према Јовани и Жељку Јоксимовићу. На њихову иницијативу сам кренуо овим путем. Али смо заједнички схватили да је формат одрадио своје. Да смо сви урадили одличан посао којим се поносимо и разишли смо се као пријатељи. Затим, концепт моје нове емисије „Да нам живи, живи рад” више је одговарао јавном сервису него комерцијалним телевизијама, јер има већи друштвено одговорни аспект од дизања гледаности. Горан Караџић, директор РТ Војводина, био је веома заинтересован да уђемо у овај нови ТВ пројекат.

Коме је Ваша емисија намењена?

– У доба банализације, вулгаризације, површности и промовисања чудних, нових постулата, заборавља се на поштење, часност, искреност и изнад свега – рад. Ушли смо у време комбинација, где свако хоће да добије нешто за ништа. Да незаслужено стекне или украде привилегије, знања, титуле, друштвени статус. Сматрам да треба да се вратимо исконским вредностима.

Циљ емисије је да докажемо да се на други начин може успети, а не бити „познат по познатости”. Дакле, намењена је свим који желе да чују и виде „непознате“ људе који су до свог успеха дошли искључиво радом.

Наслов емисије је саткан од стиха чувене „Песме рада“. Има ли у томе ироније?

– Нема никакве ироније. Напротив, има поштовања према раду. Што се тиче избора наслова емисије, смисао је да буде атрактиван, привуче пажњу и буде лако запамтљив.

Како сте бирали саговорнике, где сте их проналазили?

– Неки су већ били у мом именику, неке сам упознао преко мас медија, неке су ми препоручили пријатељи. Морам да признам да има и „нудиста” – људи који се сами нуде да буду гости. Али код мене сви морају да испуњавају основни критеријум – да су до успеха дошли радом, имају причу и знају да је испричају.

У вашем тиму је поново сценариста Душан Булић...

– Нас двојица смо тандем који одлично сарађује. Још од мог дебија на ТВ. Он је изузетно добра, креативна, радна и позитивна особа, са којим уживам да радим. Он има сличну животну филозофију као и ја.

Које вредности, иначе, поштујете код сарадника?

– Људски квалитети су на првом месту, јер се професионалност подразумева. Важно је како заједнички функционишемо, делимо ли исте вредности, имамо ли исти смисао за хумор и слично. Цео живот радим са људима, верујем да су добри. На жалост, некада ми живот разбије ту моју веру, али се окренем и кренем даље.

Верујете ли да ће и емисија „Да нам живи, живи рад” бити уникатна као претходна и да неће представљати копију било чега?

– У ово доба је тешко бити комплетно оригиналан, али смо то, ипак, успели са предходном емисијом. Иста емисија са различитим водитељима има различиту перцепцију, карактер, даје други доживљај. Уверен сам да ће емисија „Да нам живи, живи рад” бити привлачна за гледање и максимално динамична. На реализацији захваљујем сјајној екипи РТВ-а, на челу са редитељком Милицом Стојанов.  

Имате ли трему?

– Немам. Ми смо урадили шта смо могли и умели. Екипа је уживала у снимању, што је често охрабрујући знак.