Само нек je интернет јак

У будућности многи млади људи би могли да споје рад на селу с дигиталним технологијама, да обрађују башту, гаје воће Они могу свој посао да понесу са собом, и оду куда желе, у етно-село, на планински врх, у кафић на обали. Могу да раде, путују светом и зарађују од свог онлајн посла.

И предности и ограничења

Довољан је лаптоп и интернет конекција.

Дигитални номади су фриленсери, њиховим послодавцима није битно где се налазе, већ како раде. Већина се бави ИТ пословима, попут програмирања, графичког дизајна и дигиталног маркетинга.

Они који се одлуче за овакав начин живота морају бити свесни да то носи и своја ограничења, борбу с папирологијом, временске разлике у односу на фирму за коју раде... Али ако су примања солидна, ове административне препреке се лакше превазиђу.

Mарко Вучетић, директор Српске ИТ асоцијације, пола седмице проведе у Београду, а пола у Куршумлији. Ипак, он се не сматра типичним дигиталним номадом, већ као директор компаније жели да пропагира такав начин рада и да што више сарађује с високообразованим и креативним људима који су данас на Фрушкој гори, сутра на Копаонику, један месец у Аустрији, а три у Шпанији.

Све комбинације су могуће

Сматра привилегијом то што два или три дана недељно проводи у породичној кући у Куршумлији, може да устане кад хоће, да обави јутарње ритуале и да се организује како жели.

– Велика је предност овог посла комбиновати рад у Београду с радом у неком другом месту. У будућности многи млади људи би могли да споје рад на селу с дигиталним технологијама, да обрађују башту, гаје воће и баве се програмирањем. Само ако је јак интернет, све комбинације су могуће – закључује директор Српске ИТ асоцијације.

Рус с Фрушке горе

Информатичар из Санкт Петербурга определио се за војвођанску планину, а и многи његови земљаци одлучили су да живе и раде у Србији.

Рус Сергеј Дмитријев је, као врстан познавалац ИТ технологије, од самог почетка своје каријере имао флексибилно радно време. Рођен је у Санкт Петербургу и као да је био предодређен за номадски живот који је започео у једном селу у близини Финског залива, а затим се преселио у Талин у Естонији. Постепено је преиспитивао свој однос према вредностима модерне цивилизације. У једном тренутку једноставност живота на селу однела је превагу и над дигиталном технологијом.

– Радио сам на фармама за кров над главом и за храну. То би трајало месец-два, али било је случајева када сам остајао целу зиму да пазим на имање док власници одлазе у градове. Треба сећи дрва, хранити псе, мачке, кокошке, гуске, мусти козе, сaкупљати усеве и тако даље. Пре пандемије короне практиковао сам овакав начин живота у неколико земаља бившег Совјетског Савеза, као и у Финској и Шведској, комбинујући то с подучавањем енглеског, математике, физике и програмирања за децу, као и писањем бележака о томе како су организовани такви алтернативни еколошки формати живота на селу.

У Србију је дошао почетком марта 2022. године. После неколико дана за њим у Београд долетело је и неколико његових пријатеља којима је информатика основна делатност.

За хиљаде ИТ стручњака и других професионалаца који живе у Руској Федерацији, а који су већ захваљујући пандемији научили да раде на даљину, 2022. постала је година освајања, често и не својом вољом, живота дигиталног номада.

– Многи моји пријатељи високо су оценили српско гостопримство, неки су се заљубили у Београд и чак купили станове овде, док су се други настанили у Новом Саду. Имам познаника који су се преселили на село, купили куће и експериментишу с баштама – истиче Дмитријев.

Неки његови пријатељи посетили су петнаестак земаља у једној години и изабрали Србију. Некима је квалитет ваздуха у Београду био толико неприхватљив да су одлучили да оду у Јужну Америку на неко време. Неки и даље „номадују”, неки само по Балкану, други широм света. Значајном броју њих одобрен је боравак у Лондону као перспективним стручњацима, добили су и чувену глобал таленат визу.

Није, наравно, све почело пре две године, с руско-украјинским ратним збивањима, има и дигиталних номада који живе на овај начин већ више од десет година.

Како изгледа дан дигиталног номада?

Наш саговорник каже да ниједан његов дан није типичан, већ зависи од сезоне, временских услова и тренутног посла. Када смо разговарали, био је на Златибору, где је мала руска заједница организовала уметничку резиденцију. Недавно је упознао неколико колега из еколошких и високотехнолошких пројеката у области Прибоја.

Његов дан зависи од специфичних догађаја. У лето 2022. године провео је неколико дана на „Дигитал номад фестивалу” у Тирани. Недавно је био у Улцињу у Црној Гори, на једном од дана међународне еколошке школе посвећене стварању резервата природе. Такође, открива Србију кроз различите догађаје. У Пожеги је присуствовао Земаљском форуму који је организовало НВО Министарство простора, а у Мошорину је учествовао на конференцији о еколошкој градњи у Центру за земљану архитектуру.

– Мој дан и место становања доста зависе од пројеката у којима учествујем. На пример, пет недеља претпрошле зиме живео сам у близини Тивта, јер сам био консултант на развојном пројекту у Жабљаку, где су постојале идеје да се створи нешто на споју ИТ хаба и еко-села. Интересовање за овакве пројекте постепено расте – каже Сергеј.

Укључен је у хуманитарни рад – помагао је пријатељима да организују неформалну конференцију о бољој интеграцији исељеника из различитих земаља у нову средину.

– Позивамо људе да причају о стварима које их заиста брину и темама за које обично немају платформу за дискусију, а једна од учесница била је и Вероника Тасић Вушуровић, прва директорка Иницијативе Дигитална Србија – каже наш саговорник који је овог лета посећивао и пријатеље у Шумадији и интересовао се за њихове пројекте о одрживом развоју.

На Фрушкој гори рађа се нешто попут еколошког кластера, чија је основа газдинство „Шумска 1” и неформални „Шумски универзитет”. Свака иницијатива тамо је независна, али постоји значајна сарадња на пројектима као што су „Колективна башта” и „Изградња традиционалном техником градње од блата”. У оквиру овог кластера има неколико неформалних улога, углавном као истраживач и комуникатор, а понекад ради и физички. Може да се похвали да је први испробао уметничку резиденцију Шумског универзитета, где је писао чланак за научни часопис.

Залаже се за укључивање универзитета у пројекте повезане с еко-селима, националним парковима и природним резерватима.

– У ИТ свету у Русији много сам се бавио сарадњом индустрије с универзитетима, а сада када се појавила Српска ИТ асоцијација, мислим да повремено могу бити користан у тој улози и овде. С директором асоцијације Марком Вучетићем управо разговарам о новим пројектима – каже на крају разговора за „Магазин” Дмитријев.

Рад на даљину

Још као студент завршне године Сергеј Дмитријев радио је пола радног времена као инжењер у центру за развој мобилних комуникација компаније „Сименс”. Три године након што је добио мастер диплому из радиофизике, поново је прешао на флексибилан радни распоред. Затим је радио још три године у развојном центру друге корпорације (коју је касније купио ИТ гигант „Dell”), где је због специфичности посла било могуће радити и на даљину.

Некад мора заједнички

Многе фирме, а посебно стране које промовишу рад на даљину, организују повремена дружења да се запослени међусобно упознају. Уместо сваког дана у канцеларији, сусрети запослених који и не знају једни за друге организују се у кампусима. Ту се одмарају, рекреирају, раде заједно, деле идеје... Једно од места у Србији у која често одлазе су Дивчибаре.

– Долазе групе из Европе, САД, Јужне Америке и Русије, јер тренутно руски држављани нису радо виђени гости на другим европским дестинацијама.

Размишљали смо како да повећамо број гостију и преко недеље. Одлучили смо да нам циљна група буду дигитални номади који воле места прилагођена и за посао и за одмор, а нису хотели – каже Вук Марковић из „Маглијан кампуса” с Дивчибара.

Шпанске субвенције

Ако сте дигитални номад или радник на даљину, можда је Шпанија право место за вас. Локална влада у Екстремадури недавно је објавила да нуди до 15.000 евра за пресељење 200 дигиталних номада у ову област на најмање две године. Шпанске власти очекују да пријаве за субвенције буду отворене у септембру и да ће моћи да се подносе онлајн, а грађани ван ЕУ морају већ имати шпанску визу за дигиталне номаде да би конкурисали.