Славе живот и љубав у Толстојевој кући

Кућа потомака књижевника Лава Николајевича Толстоја у Новом Бечеју једно је од сведочанстава о културном и историјском трагу који су у периоду између два рата у банатском градићу на Тиси оставили Руси. Поред Споменика палим Црвеноармејцима на Тиском кеју, Руског гробља и фотографија Женског харковског института сачуваних, као што су и подаци о Толстојевима, у Дому културе.

Толстојеви су као симпатизери цара Николаја II Романова и царске Русије потражили уточиште у братским земљама након Октобарске револуције. У овој кући је од двадесетих година прошлога века до 1945. године са породицом живео Владимир Толстој, унук барда руске и светске књижевности грофа Лава Николајевича. У кући која је и зидана нешто пре него што су је купили, живели су до 1945. године. Када су од ЈНА добили доказ да нису сарађивали са немачким окупатором током Другог светског рата, вратили су се у Русију.

Заборављену кућу реновира већ увелико нови власник Имре Бечеј, који у славу живота прве посетиоце нуди новобечејским вином сорте крокан. Као да не носи случајно презиме града, Новобечејац који се вратио из Немачке је 2015. започео реконструкцију овог здања, као и дворишта у које спадају и амбари и летња кујна. Заједно са општинским властима планира да по завршетку радова кућу претвори у меморијални центар у спомен на Толстејеве и све Русе у Новом Бечеју. Такође, и зато што је овде био измештен Харковски институт у коме су се школовале Рускиње. Све то су разлози што здање званично зову већ Толстојева кућа, како пише у свим програмима обилазака града.

Ускоро ће се у њој наћи и фотографије Толстојевих из тог времена, спомен плоча, као и каталог, а у делу будућег музеја отвориће ресторан за туристе. „Владимир и његова супруга Софија били су јако везани за Нови Бечеј. Он је био страстан ловац, а ово је крај познатих шума и ловишта. Софија је волела близину Тисе. Добили су овде троје деце. Њихов син Илија отац је Петра Олеговича Толстоја, чукунунука књижевника који је потпредседник Руске Думе. Он ми је помогао шаљући фотографије и документа, а недавно и обишао кућу”, каже.

Бунар љубави

Један од „бисера” овог имања је стари бунар о чијој реконструкцији нови власник прича: „Зидани бунар је био затрпан и требало ми је доста времена и новца да из њега поново захватимо воду. Зову га 'љубавни бунар' јер су се Владимир и Софија над њим заклели у вечну љубав. После тога су почеле да долазе комшије које нису имале срећу у љубави, браку или потомству. Овде и даље верују да кад се из њега пије вода, малера више нема. Пробао сам и већ три године смо моја девојка Елвира ја заједно”, каже шаљиво, нудећи да пробамо воду из црвене канте бунара коју смо извукли конопцем. Пратећи нас, додаје:

„Када сам дошао овде, кућа је била урушена, а имање  је прекрила шума. Иначе, завршио сам туризмологију, радио сам потом у Немачкој и пожелео да се вратим. Тек када сам увидео трошкове, наставио сам и даље сезонски да зарађујем у Немачкој, тако да сам о свом трошку углавном скоро обновио кућу и дворишне објекте, радећи са својим дедом од пролећа до јесени. Има још делова имања које ћемо тек обновити. Јер, желим да за историју Новог Бечеја нешто урадим, да у овом граду богате прошлости постоји и овај 'документ'”.

Потомци Толстоја рођени у Србији

У свету живи око 300 Толстојевих потомака, а основном граном у родослову Толстоја, по књигама које цитира ТО Нови Бечеј, сматрају се данас потомци тројице његових праунука Илије, Олега и Владимира, рођених у Србији. Иначе, Толстојеву Јасну Пољану данас чува Владимир Иљич Толстој, син Илије Толстоја рођеног у Новом Бечеју.

Potpisi:

Познати војвођански дворишни објекти на имањима

Трем као заштита за бунар

и 4б Бунар љубави

4а. 

Млади пар 

6 и 6. 

7

8. Још траје реконструкција старе куће