Туче навијача – изазов са последицама
Ноћас су се код тржног центра „Бео” у Београду сукобиле две велике групе младих навијача са моткама, цевима, штанглама и бакљама, описују станари околних зграда на друственим медијима. Многи од њих су повређени када су аутомобили који су ту пролазили налетали на њих, а полиција је морала да интервенише до дубоко у ноћ.
Туче навијача често настају из комплексне комбинације фактора, а један од кључних је недостатак адекватног васпитања и каналисања емоција међу младима, истичу психолози.
Младићи, незрели и импулсивни, често нису подучени како да управљају својим емоцијама и хормонима и како да пронађу задовољство и узбуђење у конструктивнијим активностима.
Уместо да адреналин проналазе у спорту, уметности или учењу, неки младићи бирају навијачке групе као извор идентитета и емотивне стимулације. Ове групе често промовишу агресивност и ривалство, уместо солидарности и поштовања. Недостатак самосвести и социјалне одговорности доводи, затим, до насилничког понашања у маси, где се појединац губи у колективној хистерији и анонимности, објашњавају психолози.
Ово се погоршава када се младићи идентификују са уским групама које глорификују насиље као начин показивања снаге или подршке свом тиму. Недостатак критичког размишљања и неразвијање сопственог идентитета ван групе, такође, доприносе овом проблему.
Шта се догодило са омладином?
Некада је навијање за одређени спортски клуб било племенито и испуњено позитивним емоцијама. Навијачи су долазили на стадионе како би подржали свој тим, славили победе и тешили се у поразима. Било је то време када је спорт спајао људе, стварао пријатељства и јачао заједницу.
Данас смо, нажалост, често сведоци насиља и хулиганизма на спортским догађајима. Навијачи се све чешће сукобљавају међусобно и ван трибина, али и са полицијом и другим службама обезбеђења.
Некада су млади били узданица друштва, носиоци промена и напретка. Били су активни у заједници, посвећени образовању и раду, својим трудом и залагањем доприносили су развоју друштва. Данас, међутим, често се чује како су млади постали хулигани, незаинтересовани за будућност и друштво у којем живе. Шта се десило?
Стручњаци тврде да је један од кључних фактора брзи развој технологије. Млади данас проводе много времена на друштвеним мрежама и интернету, што доводи до осећања изолације и мањка стварних социјалних интеракција. Доступност информација и садржаја, такође, може да утиче на формирање ставова и понашања која нису увек позитивна.
Висока стопа незапослености међу младима, несигурни радни услови и мањак прилика за напредовање, могу да доведу до фрустрације и осећања безнађа. Млади који не виде перспективу, често се окрећу негативним понашањима као облику протеста или бега од стварности.
У прошлости су млади имали јасне узоре и подршку заједнице. Данас, многи млади осећају да немају довољно подршке од стране породице, школе или друштва у целини. Недостатак позитивних примера нагони их да се окрећу групама које промовишу насиље и деструктивно понашање.
Медији, такође, често приказују насиље и негативна понашања као нешто нормално или чак пожељно. Омладина је подложна оваквим утицајима, што води до усвајања негативних образаца понашања.
Ако у друштву постоји мањак квалитетних образовних и културних садржаја, млади људи немају прилику да развијају своје таленте и интересе на позитиван начин. Због тога могу да се осећају изгубљено и без сврхе.
Где је решење?
Решење лежи у промовисању здравијих алтернатива и едукацији „од малих ногу” о вредностима као што су поштовање, толеранција и самоконтрола. Младе би требало подучавати о важностима грађанског понашања, тимског рада и конструктивног изражавања емоција. Спортске активности, уметност, волонтирање и образовање пружају здравије начине за изградњу идентитета и уживање у узбуђењу.
Пре свега родитељи, али и школе и друштво у целини требало би да се више ангажују у подршци младима и у стварању безбедних простора где они могу да развијају своје таленте и интересе. Само тако може да се смањи учестало насиље међу навијачима и промовише друштво које цени мир, толеранцију и заједништво, наглашавају психолози.
