Направите лако здрав и природан дезодоранс са пробиотиком
Индустријски дезодоранси препуни су токсина и других различитих састојака, од којих неки могу да буду потенцијално штетни за здравље.
Једињења алуминијума су најозлоглашенија и користе се за зачепљивање знојних жлезда како би се смањило знојење. Постоји забринутост да дуготрајна употреба дезодоранаса са алуминијумом може да буде повезана са повећаним ризиком од развоја рака дојке и Алцхајмерове болести, иако су истраживања још увек у току.
Конзерванси парабени се често користе у козметичким производима, укључујући дезодорансе, а повезани су са хормонским поремећајима и могућим утицајем на репродуктивно здравље.
Неки фталати, једињења која се често користе за одржавање мириса у дезодорансима, попут дибутилфталата (ДБП) и диетилфталата (ДЕП), такође, повезују се са поремећајима ендокриног система.
Пропилен гликол је састојак дезодоранаса који се често користи као омекшивач и носач у дезодорансима, али неки људи могу да буду осетљиви на њега, што може да узрокује иритацију коже.
Триклозан је антимикробни агенс који се користи за контролу мириса и бактерија. Неки истраживачи сугеришу да дуготрајна изложеност триклозану може да буде повезана са отпорношћу на антибиотике, као и другим здравственим проблемима.
Мада су дејства ових састојака индивидуална и могу да варирају зависно од осетљивости особе и начина употребе производа, најбезбедније је да направите сами природан дезодоранс, који је једнако ефикасан као и куповни, а који ће истовремено елиминисати непријатне мирисе и бити нежан према кожи пазуха.
Пробиотски природни дезодоранс ће, уместо да само закамуфлира непријатан мирис зноја, деловати у самом корену проблема на равнотежу микробиома коже пазуха, обогаћујући га добрим бактеријама.
Ако се користи дуже време, добре бактерије на кожи пазуха истиснуће оне лоше, које и јесу окидач за појаву непријатних мириса.
Како да сами направите персонализовани дезодоранс
За лични, природни дезодоранс је потребно свега неколико састојака, попут капсула пробиотика, кокосовог уља, шиа или какао путера који се могу пронаћи у продавницама здраве хране, соде бикарбоне, витамина Е, пчелињег воска и етеричног уља по избору.
Етерична уља уједно делују и антимикробно, а неке од најбољих опција за природни дезодоранс су: уље тамјана, лаванде, чајевца, чемпреса, јеле, слатке поморанџе, цитруса, грејпфрута и еукалиптуса.
Састојци:
¼ шољице кокосовог уља
¼ шољице какао путера
¼ пчелињег воска у гранулама
½ уљаног винамина Е
7 кашика соде бикарбоне
4 истресене капсуле пробиотика
35 капи етеричног уља по жељи
Припрема
Природни пробиотски дезодоранс се прави тако што се прво припреми „водена купка“: улије се мало воде у шерпицу и загреје, а изнад ње се стави посуда у којој ће се мешати састојци.
Изнад водене купке прво се додају кокосово уље, шиа маслац и пчелињи восак. Загреје се вода до врења, па се лагано умешају састојци док се не отопе. Ако се користи карите/шиа маслац, дезодоранс ће бити мало мекше текстуре, а ако се употреби какао путер, биће мало чвршћи. По жељи, може се комбиновати карите и какао путер.
Када се састојци отопе, посуда се скине са ватре па додају уљани витамин Е, сода бикарбона, пробиотици и етерично уље по жељи. Пробиотици се не смеју додати у превише врућу, него у топлу смесу, да се добре бактерије не би уништиле.
Када се лагано измешају сви састојци, смеса се остави да се хлади 15-ак минута, или док се мало не згусне, али да још увек може да се излије.
Смесу излијте у калуп за стик или неку другу посудицу и оставите да одстоји преко ноћи како би се до краја стврднула.
