Краљевски фармер
Принц Томислав Карађорђевић већи део радног века провео је као власник и управник велике фарме и воћњака јабука у Клифорду у енглеском Есексу
– Од неколико сусрета са принцом Томиславом Карађорђевићем од Југославије, јасно се сећам два. Први је био у Милвокију, Висконсин, деведесетих година двадесетог века током једног српског скупа у хотелу „Хилтон”. „Глас Америке” ме је послао да покријем овај догађај за наш телевизијски програм за Србију. Између осталих интервјуа, договорио сам интервју с принцом Томиславом, који је у то време посећивао САД из свог дома у руралној Енглеској.
Овако се у књизи „Незаборавни сусрети” (издање „Чигоја штампа”) Бранко Микашиновић, један од водећих слависта у Америци и новинар „Гласа Америке” дуже од две деценије, присећа сусрета с једним од најзначајнијих људи из српске дијаспоре у САД.
Новинар преноси утисак да је током тог интервјуа принц Томислав био политички неутралан, али да је био спреман да помогне својој земљи, из које је његова породица била протерана и којој је одузето држављанство.
Принц Томислав био је веома јак ослонац и близак свом синовцу престолонаследнику Александру, наследнику престола и глави краљевске куће Карађорђевића, пише даље Микашиновић.
Описује га као „витког и високог човека достојанствених црта лица какве се могу наћи у телевизијским приказима енглеских аристократа”.
Такође, подсећа да је изгледао и понашао се у складу с улогом краљевске фигуре и због тога га је волело и поштовало много сународника.
Други сусрет, описује, догодио се у Вашингтону деценију касније у познатом градском ресторану „Олд ебит грил”, недалеко од Беле куће. Састали су се значајни Срби из околине Вашингтона, укључујући економисту из ММФ-а др Зорана Хођера и словенског куратора из Конгресне библиотеке Предрага Пола Пајића. Део разговора се односио на Томислављев нови живот у Опленцу код Тополе у Србији, где се трајно преселио на имање успостављено као јавна фондација Томислављевог деде, краља Петра Другог.
Друге теме разговора тицале су се принчевог здравља, његовог прилагођавања новом окружењу и свакодневним општим активностима.
Микашиновић бележи свој утисак да је те вечери принц Томислав или избегавао директна политичка питања или је желео да остане изнад политике.
Подсећа да је Томислав рођен 1928. године у Београду као други од три сина краља Александра Првог и краљице Марије од Југославије. Основно образовање је добио на двору у Београду, а потом је похађао школу Сандројд у Кобаму, у Енглеској.
Почетак Другог светског рата затекао је младог принца у школи у Енглеској. Од 1941. до 1946. године похађао је школу Андле, а потом колеџ Клер Кембричког универзитета 1946. и 1947. године. Пошто није био у могућности да се врати у Југославију после Другог светског рата, јер су власт преузели комунисти остао је у Великој Британији. Већи део радног века провео је као власник и управник велике фарме и воћњака јабука у Клифорду у Есексу, Енглеска. Женио се двапут. Први пут принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је имао принца Николу и принцезу Катарину, а други пут са Линдом Мери Бони, с којом је имао принца Михајла и принца Ђорђа.
– Кад су вести о његовој смрти допрле до мене у Вашингтон, примио сам их тешка срца јер је овај човек, иако није имао лак живот, увек остао достојанствен, миран и савршен аристократа – закључује Микашиновић.
