Мало познате, много чудотворне
Свет је мали па се и биљке у разним смешама и тинктурама преносе са једног на други крај света а обично их прате приче о лековитим својствима које не треба одбацити, али треба проверити
Да ли сте чули за мукуну, нони, мангостену? А тек шта је пачули и ним. Добро, ако би наставили у том низу од далеког Истока до наших њива и ораница стигли би и до белог лука, зове или глога и њихових лековитих својстава о којима се прича и распреда стотинама година. Али, мање више о њима све знамо, међутим у људској природи је да је привлачи и нешто непознато, помало тајанствено и необично.
Свако време има своје фаворите, у не тако давној прошлости причало се о аронији и гоџи бобицама и њиховим фанстастичним својствима који нам помажу да останемо здрави као дрен.
Између стварности и реклама промичу најразличитије врсте флоре из егзотичних предела које нам дају наду да ћемо бити лепши, здравији, виткији, па чак изборити се и са неком опаком болешћу. Ми овде немамо намеру да ниједну врсту отписујемо или фаворизујемо, већ да више можда обогатимо речник из биологије и поменемо неколико популарних биљака у другим нама далеким културама и кажемо понешто и о томе шта ти далеки народи верују и каква им својства приписују, за које болести их користе у лечењу.
Код нас је краљица воћа многи сматрају, јабука, а у јужном Пацифику то је мангостена за коју верују да је изузетно богата минералима и витаминима. То је егзотични тропски плод који се убира са зимзеленог стабла на пацифичким острвима, у Индији и Аустралији. Помаже у лечењу артритиса, дијабетеса, бактеријских и вирусних инфекција, астме, атеросклерозе, поремећаја спавања итд, и то не на основу веровања да је то тако, већ на основу озбиљних научних истраживања. Користи се и током раста детета, а корисна је за срце и крвоток. Богата витаминима, представља право оружје противу пала, умора, гојазности, Речју „краљица воћа“.
Мукуна је изузетно хранљива биљка која се већ хиљаду година употребљава у Азији и то за лечење депресије, неплодности те побољшање здравља и расположења. Помаже у лечењу Паркинсонове болести и регулише лучење тестостерона. Такође делује као афродизијак, а користи се и за ублажавање болова јер делује аналгетички, снижава шећер у крви и нормализује крвни притисак. И не мање важно– јача нерве и регулише ниво холестерола у крви, између осталог.
Нони се у традиционалној медицини користи се више од 2.000 година. То је зимзелено стабло које расте на Пацифичким острвима, Аустралији и Индији. Употребљава се као лек против кожних обољења, дијабетеса, болести јетре, астме, артритиса, прехладе, као и карцинома.
Занимљиво је да су у његов састав улази чак 155 хранљивих састојака, а сам плод садржи 18 врста амино-киселина, велики број минерала (гвожђе, манган, калцијум, калијум, магнезијум…) и витамине А, Ц и Е.
Индуси имају „свету краву“ међу животињама, ал и „свету биљку“ по имену ним. Лишће нима се у традиционалној индијској медицини користи више од пет хиљада година. Ова “света биљка” како је још зову има антипаразитно и инсектицидно својство, па скоро да нема болести на списку оних којима не помаже, од детоксикације до стреса.
Светска здравствена организација прогласила је мачју канџу 1994. године најмоћнијом и најзначајнијом лековитом биљком откривеном у последњих 300 година назвавши је биљком 21. века. Мачја канџа се користи у случају болести имунолошког система, тумора, циста, бактеријских, вирусних и гљивичних обољења, стомачних и цревних поремећаја. Осим тога, регулише крвни притисак, сузбија упале, помаже у лечењу реуматоидног артритиса, екцема, рана и опекотина. Препоручује се дијабетичарима, као и особама с успореним метаболизмом. Може помоћи пушачима да очисте тело од нагомиланих токсина, као и оболелима од карцинома који су на хемотерапији. Италијански истраживачи су 2001. године открили да мачја канџа спречава напредовање рака дојке, док су шведски научници потом утврдили да инхибира раст лимфома. Саветује се континуирана употреба у периоду од три месеца.
Пачули је биљка која расте у Индији, Кини, Индонезији и Јапану, а интензивно се користи у парфимерији и козметичкој индустрији. Подстиче регенерацију коже, сузбија акне и себореју, те ублажава хемороиде и проширене вене. Етерично уље пачулија подстиче зарастање посекотина и рана, те убрзава нестајање ожиљака. Уље пачулија познато је и по својим антидепресивним својствима, а како и не би када већ стотинама година користи као афродизијак.
Ту списку није крај, корејски црвени гинсенг, у тој земљи познат под називом "хонгсам", медицински је делотворна биљка која већ 30 година чува имунитет пацијента зараженог ХИВ-ом, објавили су јужнокорејски научници, док је сибирска чага постала је посебно популарна након што је поменута у књизи „Одељење за рак“ руског дисидента и нобеловца Александра Солжењицина, као борац против свих врста тумора у раним фазама болести. Ту су и биљке са још чудноватијим називима као што су трибулус, ашваганда и друге. Па, ако их још нисте уврстили у „медицину“ можда неко пожели да се угледа на народе Далеког истока или да посегне да се држи максиме „што је сигурно –сигурно“ и народне традиције од Васе Пелагића до наших дана.
