Сунце оштећује кожу већ након десет минута
Сунчеви зраци су извор живота, топлине и доброг расположења, али за нашу кожу они могу да буду и невидљиви непријатељи. Сваки излазак на сунце без адекватне заштите започиње тихи процес оштећења, који се не види одмах, али се годинама таложи у нашим ћелијама. Боре, губитак еластичности, тамне мрље и неуједначен тен нису само последица протока времена — у највећем броју случајева кривци су ултраљубичасти зраци. Они не праве разлику између летњег дана на плажи и облачног преподнева у граду: у оба случаја, полако, али сигурно, остављају трагове на нашој кожи.
Излагање сунцу је главни узрок превременог старења коже. Највећи део кривице сносе невидљиви, ултравиолетни сунчеви зраци, који оштећују ћелијску ДНК и изазивају фотостарење.
Студија објављена у часопису Journal of Investigative Dermatology показала је да УВБ зраци могу да изазову ДНК мутације већ након 10 минута излагања, док УВА зраци — који продиру дубље у кожу — нарушавају структуру колагена и убрзавају старење. Ови ефекти се не виде одмах, али се кумулирају и постају видљиви кроз године.
Ћелије коже апсорбују фотоне из сунчевих УВБ зрака који узрокују директно оштећење ћелијске ДНК. УВБ зраци су разлог због којег наша кожа изгори на сунцу, а директно оштећење ДНК може да доведе до болести коже, укључујући и рак коже.
Главни разлог превременог старења коже представљају сунчеви УВА зраци. И УВА зраци, такође, оштећују ћелијску ДНК, али то чине индиректно - покрећу стварање слободних радикала који оштећују нашу ДНК путем механизма оксидативног стреса. Истраживања, показују да и видљива светлост високе енегије (ХЕВИС) доприноси превременом старењу коже, иако у много мањој мери него УВА зраци.
УВА зраци су мањег интензитета него УВБ зраци, али су 30 до 50 пута заступљенији и присутни су готово истим интензитетом за време дневног светла, током целе године, због чега је, истичу стручњаци, посебно важно да свакодневно наносе препарати са заштитом од сунца, током целе године.
УВА зраци су дуготаласни и продиру дубоко у дермис, најдубљи слој коже. Они су одговорни за превремено старење — појаву бора, губитак еластичности и неуједначен тен. Њихов ефекат се не види одмах, али кумулативно оштећење траје годинама. Посебно су опасни јер пролазе и кроз облаке, па чак и кроз стакло.
УВБ зраци су краткоталасни и делују претежно на површинске слојеве коже. Они изазивају црвенило, опекотине и директна оштећења ДНК ћелија, што повећава ризик од рака коже. Најинтензивнији су између 10 и 14 часова, а само 15 минута незаштићеног излагања може изазвати оштећења која нису видљива одмах, али остављају дуготрајне последице.
Чак и облачних дана, до 80 одсто УВ зрака допире до наше коже, па заштита није потребна само лети или на плажи. Креме са заштитним фактором (SPF), посебно оне медицинског квалитета, пружају баријеру против оба типа зрачења, смањују ризик од опекотина, старења коже и појаве меланома.
Када кожа брже стари од остатка тела
Последице излагања сунцу су превремена појава бора на кожи, њено опуштање и проблеми са појачаном пигментацијом.
Иако често мислимо да су промене на кожи искључиво последица старења, излагање сунцу је заправо главни узрок ових видљивих знакова оштећења коже.
„Како старимо, наша тела мање производе протеине који улазе у састав наше коже, а постојећи протеини бивају оштећени дуготрајним излагањем сунцу, што води до видљивих промена. Када се протеини оштете, одвајају се њихови мали делови - пептиди. Ови пептиди могу да делују као сигнали за узбуну ћелијама око њих, стимулишући их да производе више протеина како би поправиле оштећења. Тај механизам се, међутим, временом, исцрпљује”, каже аустралијски дерматолог, др Мајк Бел.
Брзина којом наша кожа стари условљена је како унутрашњим, тако и спољашњим факторима.
Услед честог и дугог излагања сунцу опадају нивои колагена и еластина који младалачкој кожи дају гипкост, па кожа почиње да губи волумен, опушта се и појављују се фине линије.
Како стари, кожа има мању способност привлачења и задржавања потребне воде, а опада и њена производња природних влажећих фактора. Због тога постаје сувља.
Могуће је појављивање неједнаке пигментације коже (стање познато као депигментација или хиперпигментација) и соларног лентига (старачке пеге или флеке од сунца).
Како старимо, тако стари и наша кожа. Овај облик старења је потпуно природан и поводом тога ништа не можемо да урадимо. До овог старења доводе унутрашњи фактори, као што су генетика и хормонске промене које се одигравају у различитим животним добима.
Старење коже условљено спољашњим факторима, међутим, могуће је контролисати. Спољашња средина (временски услови и излагање сунцу), стил живота (као што је пушење и конзумирање алкохола) и неко лекови могу да узрокују превремено старење коже, која тада стари брже него остали делови организма.
