Алексиј или Алексеј
У квизу на ТВ Нова постављено је питање – која реч значи „изговарати посебно свако слово при читању речи”. Такмичар је дао одговор „срицати”, који није уважен иако је био тачан
Писмом нам се обратила др Ксенија Кончаревић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, скрећући нам пажњу на текст „Дан када су се руски и српски патријарх заједно молили за мир”, објављен у „Политици” 20. априла 2024. и на једну непрецизност у њему.
У тексту је, наиме, било речи о посети руског патријарха Алексија Другог Београду ратне 1999. године, у време када су бомбе НАТО-а засипале Савезну Републику Југославију. Аутор текста, између осталог, каже: „Тог 20. априла ујутро у Београд је слетео авион са патријархом московским и целе Русије Алексејем Другим (тада су га наши медији називали – Алексије)”. Управо ту реченицу коментарише професорка Кончаревић:
„Рекло би се на први поглед да је то исправно решење, јер наши савременици имају овакву форму имена: Алексеј Косигин, Алексеј Наваљни – да поменемо само оне медијски најпознатије. Међутим, изворни канонски облик овога имена и код Руса и код Срба јесте Алексије.
Православна црква поклања велику пажњу личном имену, чије се давање везује за свету тајну крштења, као и за посвећење монашким заветима. Промена имена при постригу знак је одрицања од света, скидања старога човека и облачења „новога”, који се обнавља за познање Бога и достизање у висине врлинског подвижничког живота. На том путу новопостриженом монаху или монахињи највише помаже његов небески заступник, канонизовани светитељ или светитељка чије име носи.
Име Алексије (руска простонародна форма Алексеј, канонска Алексиј) потиче од грчког Алексиос (Αλέξιος) што значи „помоћник”. Православни светачник – Месецослов Светих еп. Хризостома Столића, најпотпунији на нашем језичком подручју, региструје осам канонизованих светих са овим именом у форми Алексије, од чега су петорица са руског тла, и сва петорица била су монаси или свештеници (код Руса и свештеници морају имати канонско име).
Руски царевић Алексеј, погубљен 1918. године добио је ово име на крштењу, а не на монашењу, и зато духовна лица којима је он патрон могу имати име Алексеј (то је случај са нашим епископом хвостанским Алексејем Богићевићем).”
Проф. Кончаревић наводи још нека имена код којих се разликују народна и канонска форма – Сергеј као крштено (Сергеј Јесењин, Сергеј Лавров), а Сергије као монашко име (св. Сергије Радоњешки, митрополит Сергије), Татјана (сетимо се Пушкинове Татјане и њеног писма Оњегину), али Татијана (игуманија Татијана), Екатарина и Јекатерина и др.
***
На овим страницама је већ било речи о грешкама које се поткрадају у омиљеним телевизијским емисијама – све бројнијим квизовима знања. Навешћемо једну недавну. У квизу на ТВ Нова постављено је питање – која реч значи „изговарати посебно свако слово при читању речи”. Такмичар је дао одговор „срицати”, који није уважен. Захтевао се одговор „спеловати”, уз објашњење да је срицати „изговарати слог по слог”. Одговор такмичара је био тачан – срицати значи изговарати и слово по слово и слог по слог. Истина, ми ову реч често везујемо за дечји говор, зато што нас једноставност наше азбуке ослобађа потребе да сричемо чим научимо да читамо и пишемо. Говорници енглеског језика то морају да раде цео живот. Они своју реч којом означавају изговарање речи слово по слово – спеловање (спеловати), користе цео живот, а ми је употребљавамо онда када говоримо о енглеском језику. Зато су и аутори квиза, ако су хтели да добију ову реч, морали осмислити другачије питање.
