Aleksij ili Aleksej
U kvizu na TV Nova postavljeno je pitanje – koja reč znači „izgovarati posebno svako slovo pri čitanju reči”. Takmičar je dao odgovor „sricati”, koji nije uvažen iako je bio tačan
Pismom nam se obratila dr Ksenija Končarević, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, skrećući nam pažnju na tekst „Dan kada su se ruski i srpski patrijarh zajedno molili za mir”, objavljen u „Politici” 20. aprila 2024. i na jednu nepreciznost u njemu.
U tekstu je, naime, bilo reči o poseti ruskog patrijarha Aleksija Drugog Beogradu ratne 1999. godine, u vreme kada su bombe NATO-a zasipale Saveznu Republiku Jugoslaviju. Autor teksta, između ostalog, kaže: „Tog 20. aprila ujutro u Beograd je sleteo avion sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Aleksejem Drugim (tada su ga naši mediji nazivali – Aleksije)”. Upravo tu rečenicu komentariše profesorka Končarević:
„Reklo bi se na prvi pogled da je to ispravno rešenje, jer naši savremenici imaju ovakvu formu imena: Aleksej Kosigin, Aleksej Navaljni – da pomenemo samo one medijski najpoznatije. Međutim, izvorni kanonski oblik ovoga imena i kod Rusa i kod Srba jeste Aleksije.
Pravoslavna crkva poklanja veliku pažnju ličnom imenu, čije se davanje vezuje za svetu tajnu krštenja, kao i za posvećenje monaškim zavetima. Promena imena pri postrigu znak je odricanja od sveta, skidanja staroga čoveka i oblačenja „novoga”, koji se obnavlja za poznanje Boga i dostizanje u visine vrlinskog podvižničkog života. Na tom putu novopostriženom monahu ili monahinji najviše pomaže njegov nebeski zastupnik, kanonizovani svetitelj ili svetiteljka čije ime nosi.
Ime Aleksije (ruska prostonarodna forma Aleksej, kanonska Aleksij) potiče od grčkog Aleksios (Αλέξιος) što znači „pomoćnik”. Pravoslavni svetačnik – Mesecoslov Svetih ep. Hrizostoma Stolića, najpotpuniji na našem jezičkom području, registruje osam kanonizovanih svetih sa ovim imenom u formi Aleksije, od čega su petorica sa ruskog tla, i sva petorica bila su monasi ili sveštenici (kod Rusa i sveštenici moraju imati kanonsko ime).
Ruski carević Aleksej, pogubljen 1918. godine dobio je ovo ime na krštenju, a ne na monašenju, i zato duhovna lica kojima je on patron mogu imati ime Aleksej (to je slučaj sa našim episkopom hvostanskim Aleksejem Bogićevićem).”
Prof. Končarević navodi još neka imena kod kojih se razlikuju narodna i kanonska forma – Sergej kao kršteno (Sergej Jesenjin, Sergej Lavrov), a Sergije kao monaško ime (sv. Sergije Radonješki, mitropolit Sergije), Tatjana (setimo se Puškinove Tatjane i njenog pisma Onjeginu), ali Tatijana (igumanija Tatijana), Ekatarina i Jekaterina i dr.
***
Na ovim stranicama je već bilo reči o greškama koje se potkradaju u omiljenim televizijskim emisijama – sve brojnijim kvizovima znanja. Navešćemo jednu nedavnu. U kvizu na TV Nova postavljeno je pitanje – koja reč znači „izgovarati posebno svako slovo pri čitanju reči”. Takmičar je dao odgovor „sricati”, koji nije uvažen. Zahtevao se odgovor „spelovati”, uz objašnjenje da je sricati „izgovarati slog po slog”. Odgovor takmičara je bio tačan – sricati znači izgovarati i slovo po slovo i slog po slog. Istina, mi ovu reč često vezujemo za dečji govor, zato što nas jednostavnost naše azbuke oslobađa potrebe da sričemo čim naučimo da čitamo i pišemo. Govornici engleskog jezika to moraju da rade ceo život. Oni svoju reč kojom označavaju izgovaranje reči slovo po slovo – spelovanje (spelovati), koriste ceo život, a mi je upotrebljavamo onda kada govorimo o engleskom jeziku. Zato su i autori kviza, ako su hteli da dobiju ovu reč, morali osmisliti drugačije pitanje.
