Борбен, страшан и леп
Тако је главни град и његов развој двадесетих година прошлога века описао Бошко Токин у роману „Теразије” објављеном 1932. године
Преображај Београда у модерну европску престоницу догађа се између два рата када постаје главни град југословенских народа, подсетио је управник архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић отварајући у Кинотеци изложбу докумената и фотографија „Београд: двадесете двадесетог века” Историјског архива Београда чији су аутори Слободан Мандић, Снежана Лазић и Драгана Митрашиновић.
Како је објаснио, завршетак Првог светског рата и проглашење Београда престоницом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 31. децембра 1918. године најавили су веома динамичан период у развоју главног града. Наступа време обнове, демографског, као и привредног и културног успона, које се наставља и с оснивањем Југославије 1929. године.
Двадесетих година двадесетог века Београд доживљава велики раст броја становника у времену интензивне послератне обнове и изградње. Број становника је више него удвостручен и крајем деценије достиже готово 240.000. Истовремено, у рекордном року настају новопросечени булевари, вишеспратнице и репрезентативне државне зграде. То је деценија у којој се уводи редован градски превоз, а мир улица почињу да ремете возачи аутомобила.
„Изложба у ствари представља живот престонице нове државе, краљевине која је постојала мање од 23 године, до нацистичке окупације”, каже Ердељановић.
Од свих грана, подсећа, после разарања најбрже се опоравила трговина, а јача и утицај страних филијала новчаних завода. Обновом града, грађевинарство постаје најпрофитабилнија делатност, што с друге стране отвара простор и за незаконите послове. Главни град пролази и кроз турбулентан политички период, с атмосфером бременитом аферама, преокретима, атентатима и демонстрацијама.
Аутори изложбе користили су богату грађу Историјског архива, а то су писма, уговори, нацрти архитеката, рекламни плакати, али су открили и мање позната документа и фотографије, уз материјал из ондашње штампе.
Тако, поред Записника са свечане седнице Општине града Београда на којем генерал Франш д'Епере одликује Београд Великим крстом Легије части, изложени су и фотографија краља Александра Првог Карађорђевића и краљице Марије на дан венчања 8. јуна 1922. године, као и старе новчанице Народне банке. Такође, и нацрт обнове позоришта Мањеж, фотографија са сета снимања првог филма „Качаци у Топчидеру” или „Буди Бог с нама” Бошка Токина и Драгана Алексића из 1924. године, затим ту су и непознати цртежи Милене Павловић Барили...
Истовремено се тада радило и на изради законских прописа и Генералног урбанистичког плана. Српске архитекте из последње деценије 19. века, школоване у европским градовима, сменила је генерација која је дипломирала на београдском Техничком факултету. Они су одлазили у европске градове на усавршавање, тако да Београд од тада постаје домаћин изложби светске архитектуре. После првог периода обележеног утицајем руског академизма под окриљем Николаја Краснова, на здањима Београда почиње да се види утицај чешке, немачке и поготово француске архитектуре, приказали су овом изложбом аутори.
„Београд је борбен, страшан и леп”, окарактерисао је велеград између два рата Бошко Токин у роману „Теразије” објављеном 1932. године.
