Како су Немац и Славонац постали српски генерали

Након славне и величанствене Кумановске битке Краљ Петар је генералске чинове доделио петорици пуковника. Генералске еполете тада су добили Живојин Мишић, Петар Бојовић, Михаило Рашић, Павле Јуришић, Милош Божановић и Ђока Михајловић.

Живојин Мишић био је генералштабни пуковник и помоћник шефа генералштаба. Рођен је у Струганику и важио је за најспремнијег официра. Бавио се војном књижевношћу а био је је и изасланик на маневрима руске, немачке и француске војске.

Петар Бојовић је такође био генералштабни официр. До почетка Првог балканског рата био је командант коњичке дивизије. Са почетком ратних дејстава постављен је за шефа штаба престолонаследникове армије. Рођен је код Новог Пазара одакле се са породицом преселио у Србију – тим речима пише у „Ратној хроници” објављеној 1913. године.  Био је миран и тих војник, увек спреман официр. Био је кандидат за министра војног али он је ту понуду одбио.

Михаило Рашић био је артиљеријски официр. Родом из Алексинца, био је дуго маршал двора код краља Милана и Александра. Одлично образован, финих манира Био је председник комисије за пријем топова  у Француској. Тај задатак му је додељен као најбољем српском официру.

Павле Јуришић Штурм био је краљев ађутант, командант дринске дивизије првог позива. Рођен је у Прајзу, у Магденбургу на истоку Немачке. Као млад официр дошао је као добровољац у Србију током првог рата са Турцима 1876. године. Био је пешадијски официр, важио је за веома храброг и због тога омиљен међу његовим војницима.

Милош Божановић је рођен у Славонији. Био је инжињеријски официр, командант дунавске дивизије првог позива. И он је био кандидат за министра војног, у Русији је стекао високо образовање.

Ђока Михајловић је по рођену био Чачанин. Као пешадинац командовао је шумадијском дивизијом првог позива.