Kako su Nemac i Slavonac postali srpski generali
Nakon slavne i veličanstvene Kumanovske bitke Kralj Petar je generalske činove dodelio petorici pukovnika. Generalske epolete tada su dobili Živojin Mišić, Petar Bojović, Mihailo Rašić, Pavle Jurišić, Miloš Božanović i Đoka Mihajlović.
Živojin Mišić bio je generalštabni pukovnik i pomoćnik šefa generalštaba. Rođen je u Struganiku i važio je za najspremnijeg oficira. Bavio se vojnom književnošću a bio je je i izaslanik na manevrima ruske, nemačke i francuske vojske.
Petar Bojović je takođe bio generalštabni oficir. Do početka Prvog balkanskog rata bio je komandant konjičke divizije. Sa početkom ratnih dejstava postavljen je za šefa štaba prestolonaslednikove armije. Rođen je kod Novog Pazara odakle se sa porodicom preselio u Srbiju – tim rečima piše u „Ratnoj hronici” objavljenoj 1913. godine. Bio je miran i tih vojnik, uvek spreman oficir. Bio je kandidat za ministra vojnog ali on je tu ponudu odbio.
Mihailo Rašić bio je artiljerijski oficir. Rodom iz Aleksinca, bio je dugo maršal dvora kod kralja Milana i Aleksandra. Odlično obrazovan, finih manira Bio je predsednik komisije za prijem topova u Francuskoj. Taj zadatak mu je dodeljen kao najboljem srpskom oficiru.
Pavle Jurišić Šturm bio je kraljev ađutant, komandant drinske divizije prvog poziva. Rođen je u Prajzu, u Magdenburgu na istoku Nemačke. Kao mlad oficir došao je kao dobrovoljac u Srbiju tokom prvog rata sa Turcima 1876. godine. Bio je pešadijski oficir, važio je za veoma hrabrog i zbog toga omiljen među njegovim vojnicima.
Miloš Božanović je rođen u Slavoniji. Bio je inžinjerijski oficir, komandant dunavske divizije prvog poziva. I on je bio kandidat za ministra vojnog, u Rusiji je stekao visoko obrazovanje.
Đoka Mihajlović je po rođenu bio Čačanin. Kao pešadinac komandovao je šumadijskom divizijom prvog poziva.
