СРБИЈА ЗА ПОЧЕТНИКЕ

Прича о једноj венчаници

Како је један модел славног креатора Александра Јоксимовића постао врло редак музејски примерак и драгоцен историјски артефакт сазнаћете у емисији Смиљане Попов (Ековизија, 20.00)

Бојана Поповић и Смиљана Попов (Фото лична архива)

У новој емисији серијала „Србија за почетнике” ауторке Смиљане Попов, која је вечерас на програму кабловског канала Ековизија, у 20.00, биће речи o једнoj венчаници која је постала врло редак музејски примерак и драгоцен историјски артефакт. Јавност има јединствену прилику да види тај прворазредни раритет до краја априла у Музеју примењене уметности. Како због својих својстава и начина чувања ова венчаница не може да буде изложена стално – изабрана је за предмет месеца да бар неко време можемо да јој се дивимо.

То је најлепши модел „југословенског Диора” из збирке савремене примењене уметности и дизајна, који поседује Музеј примењене уметности. Јер изведени комади првог модног креатора Југославије права су реткост, а ова венчаница, коју је носила 1971. године на свом венчању Ирини Рељин, супруга Бранимира Рељина, представља изузетну креацију Александра Јоксимовића из времена када је његова слава била на врхунцу.

Модни креатор Александар Јоксимовић није само пратио европску моду, проучавао је српски фолклор и инспирацију проналазио у Византији и српском средњовековном сликарству. Постао је цењени креатор, чије су се колекције нестрпљиво ишчекивале. Његове моделе носиле су јапанска принцеза, супруге Питера Јустинова и Клода Лелуша, Јованка Броз, а обичне Југословенке натерао је да открију колена и рамена. Прва колекција у послератној југословенској моди која је имала име, била је његова колекција високе моде инспирисана средњовековном краљицом Симонидом, женом краља Милутина, коју је Јоксимовић приказао почетком 1967. године, након осамнаест месеци рада.

– У данашњој емисији разговарам са мр Бојаном Поповић из Музеј примењене уметности. Њена прича је више него занимљива, јер је у Збирци текстила и костима посебно атрактивна колекција моде и модних детаља чију основу чине предмети из корпуса грађанског одевања у Србији, Војводини и на Косову и Метохији током 19. века и у првим деценијама 20. века – рекла је Смиљана Попов.