Тајне Петничке пећине
Мистериозна колективна гробница из позне антике случајно откривена захваљујући ниском водостају у пећинском каналу
Иако се после више од 130 година истраживања, похода бројних истраживача из различитих области, веровало да су у Петничкој пећини код Ваљева одавно откривене све своје тајне, испоставило се да њене дворане, канали и пролази крију још мистерије давних времена... Потврда је стигла почетком прошле године када је регионом одјекнула вест да је у једном од дубоких канала пећине под водом откривена мистериозна колективна гробница из позног античког периода. Процењује се да је старости између првог и трећег века наше ере. До открића је дошло случајно, пре свега захваљујући томе што је водостај у пећини био значајно опао. Пронађено је 28 скелета особа различите животне доби које су, извесно, биле у сродству и на њима су уочени трагови инфективних болести и других повреда.
После анализа стручњака, више детаља о овом открићу саопштено је на трибини „О новим открићима у Петничкој пећини”, коју је у сали Ваљевске гимназије организовао Центар за интердисциплинарна истраживања „Интер логос” из Ваљева.
Према речима Радивоја Арсића, археолога у Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, клупко се одмотава, иако је за археологе, имајући у виду да су се скелети налазили под водом, ситуација била изузетно тешка.
– Замислите када би форензичарима на месту злочина пустили Колубару да протече, а онда им тражили да доносе закључке... – сликовито је новинарима објаснио Арсић. Ипак, додао је, позвани су у помоћ стручњаци из других научних области, на основу узорака утврђено је из ког времена потичу скелети, урађена је антрополошка анализа, тренутно се у Немачкој обрађују ДНК узорци који би требало да дају прецизније одговоре на бројна питања...
– Ово откриће је значајно због великог броја скелета из периода првог до трећег века, што је врло ретко, ово је први налаз у ваљевском крају из тог периода. Још увек не знамо да ли је у питању домородачко становништво. Антрополошке анализе показују да су вероватно у међусобном сродству, од деце до одраслих особа. То је драгоцен генетски материјал који може да помогне у одгонетању многих питања – рекао је Арсић.
Његов колега Владимир Пецикоза, археолог у Истраживачкој станици Петница, потврђује да је реч о једној од већих пећинских гробница из времена позне антике.
– Анализе показују да су ове индивидуе највероватније преминуле од вирусне или бактеријске инфекције, може бити и од куге, колере или тифуса. Материјал се испитује на немачком „Макс Планк” институту и за који месец ћемо добити информације који патоген је у питању. То може бити и разлог зашто су тела била сакривена – наводи Пецикоза. Он подсећа да је слична велика гробница из позне антике откривена на територији Кордуна у Далмацији, у Хрватској и да су налази значајни и због тога што се налазе на подручју Динарида. Пецикоза претпоставља да оваквих гробница има пуно у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и западној Србији, али су сакривене и тешко их је пронаћи. Остаје енигма зашто су лоциране само на овим просторима, а нема их у другим деловима ондашњег античког царства...
– Мислим да је у питању симбиоза живота људи са подземним објектима, јамама, пећинама, да су оне имале важно место у религијском животу – каже овај археолог.
Професор др Александар Петровић са Географског факултета у Београду био је „кривац” за први део приче о Петничкој пећини до археолошког открића. Он је приликом уласка у пећину где су радили скенирање увидео да је водостај низак и да би могли да прођу у дубину... Позвао је спелеологе и дошло је до открића. А професор Петровић је са сарадницима наставио је истраживање које је резултирало открићем везе између подземног језера и доње пећине, односно врела где излази река Бања која протиче кроз Петничку пећину.
– Откриће је интересантно зато што је још Јован Цвијић претпостављао зашто Бања „ради” тако како „ради”, она је и другим научницима била занимљива због те своје сталне промене издашности, сталне промене количине воде која истиче... Дошли смо на три-четири метра до изласка кроз пећину на само врело, сада имамо готово потпуну слику како изгледа залеђе врела Бање – изјавио је професор Петровић.
Случајно откриће
По позиву професора Александра Петровића, ваљевски спелеолог Милош Исић са младим сарадницима из Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда” ушао је у Петничку пећину, у њен део који никада није био истражен јер је дотад био под водом дубине и до два метра. Пошто је водостај опао за читав метар, спелеолози су могли да обаве мерења и, како се рад у води одвијао полако, она се није замутила, па су млади сарадници Алекса Максимовић и Тодор Гајић изненада приметили људске лобање и делове скелета под водом. Одмах је све пријављено археолозима.
Према речима спелеолога Данила Томића, изношење археолошког материјала трајало је неколико дана, јер су морали да поставе систем ужади којим је материјал пажљиво преношен, без оштећења и мућења воде.
