Изрећи све као Хамлет у представи

Мартекова уметничка пракса у великој је мери везана за пропитивање поезије којој се приступа кроз редимејд, ленд-арт, (поетску) акцију, агитацију, фотографију, асамблаж, колаж. Управо та сумња у језик и деконструкција истога, а која проналази узоре у визуелној и конкретној поезији, летризму, Флуксусу, води до стварања ритуалног простора у коме језик добија своју заслужену посвету, каже као уредник изложбе, директор галерије Бојан Муждека.

„Актуелна изложба се може посматрати као мини ретроспектива, јер обухвата низ дела насталих у периоду од касних 70-их па све до данашњих дана. Као што Хамлет изриче дилему, Мартек кроз две скупине изложених радова изриче неизбежну дуалност света, тоталитет једне равнотеже. С једне стране су дела која промишљају поезију и уметност, а с друге геополитички радови који представљају интервенције на различитим геолошким картама или фиктивне карте настале у различитим медијима. Одабрани радови су рађени кредом, оловком, има доста фотографије, фото документације ленд арта, графика, колажа, асамблажа”, како додаје за „Магазин”.

Током боравка у Београду, Мартек ће извести агитацију на гробу Бранка Миљковиćа, песника за чије је дело још давне 1980. извео агитације у Загребу, Ријеци и Београду. На фасадама градских тргова стајали су једноставни, чак и скромни плакати на којима је писало: „Читајте песме Бранка Миљковиćа”. Четрдесет четири године касније, уметник се враћа у Београд, у времену информација у ком је од пресудне важности подстаћи људско биће на читање и промишљање.

Изложба остаје отворена до 8. априла и резултат је сарадње галерије Б2 и уметничке организације Максимум, Загреб.

Галерија Б2 током шесте излагачке сезоне бавиће се темом времена из угла посматрача. Какве све унутрашње слике може да произведе уметнички објекат где ћемо серијом изложби доводити у однос материјализовано дело и проживљено искуство о њему, рекао нам је Муждека.

Владо Мартек рођен је 1951. године у Загребу, где је дипломирао књижевност и филозофију. У почетку се бавио визуелном и конкретном поезијом (назвавши је Предпоезија), а од средине седамдесетих концептуализмом и акционизмом (са Групом шесторице аутора), уметничким књигама те самостално објављеним и дистрибуираним штампаним издањима (самиздати, плакати- агитације, разгледнице). Од почетка осамдесетих година бави се сликарством, вајарством, графиком и ланд артом. Пише текстове о поезији, текстове и приказе о уметничким праксама сродних аутора. У последње време вратио се пројектима у духу концептуализма и бави се фотографијом (архивирањем) и уметничким књигама као концептуалном формом. Живи и ради у Загребу и Ровињу.