Како је доктор Хиршфелд задужио Србе
Ђорђе Момић позвао је Пољаке које пут нанесе у Ваљево да их почасти пићем и храном у част доктора који се на почетку I светског рата овде изборио са епидемијом тифуса. Тешка историја изнедрила велике људе, сматра Тијана Зечевић из Амбасаде Пољске
На друштвеним мрежама ових дана одјекнула је вест како представници Амбасаде Пољске, када су отишли у Ваљево поводом обележавања 140 година од рођења и 70 година од смрти познатог доктора др Лудвига Хиршфелда, захваљујући његовој заслузи што се овај град на почетку Првог светског рата изборио са епидемијом тифуса, нису могли да плате пиће у кафићу. Како су и сами наводили у јавним гостовањима и објавама, Ваљевски угоститељ Ђорђе Момић по конобару је поручио да „ниједан Пољак овде не плаћа рачун, јер је Лудвиг Хиршфелд све то платио пре 100 година”.
Мреже су се усијале од коментара како, уствари, мало знамо о доброчинитељима из наше сопствене историје, па и о др Лудвигу ког је за посебне заслуге и помоћ српском народу краљ Петар I одликоваo орденом Светог Саве.
Вест са мрежа за наш сајт потврдила је данас Тијана Стојановић Зечевић, координатор за јавну дипломатију и културу Амбасаде Републике Пољске у Београду. Како подсећа, амбасадор Пољске у Србији Рафал Перл и она били су почетком фебруара почасни гости свечане академије којом је Здравствени центар Ваљево обележио Дан сећања на Ваљевску болницу и њене лекаре у Великом рату. Прва академија била је посвећена имунологу др Хиршфелду који је на почетку рата да би помогао тражио премештај из Цириха у овај град, у том тренутку центар епидемије пегавог тифуса, у ком је умрло око 3.500 војника 4.000 цивила. Дезинфиковао је најпре четврт по четврт сумпорном киселином, а потом и успео да пошаст сузбије. Након тога, велики доктор и хуманиста остаје као добровољац у српској војци којој се, заједно са супругом докторком Ханом придружује и на Солунском фронту. Вакцину против тифуса и колере коју је направио, примио је најпре војвода Живојин Мишић, а потом и више од 110.000 војника. Нашу војску лекарски брачни пар спасавао је и од маларије...
Како Тијана Зечевић открива, дошавши у Ваљево она у контакту са историчарем Велибором Видићем сазнаје за великог хуманитарца и поштоваоца традиције нашег народа Ђорђа Момића. Она и амбасадор договарају се да из града не одлазе док не посете његов кафић, опремљен у традиционалном духу.
„Са господином Момићем провели смо више од сат времена. Открио нам је да је прича од Лудвигу Хиршфелду оставила на њега снажан утисак и да је знао да као рођени Ваљевац мора да му се одужи. Можемо да потврдимо да то и ради, јер нам је конобар, када смо хтели да платимо рачун, одлучно рекао да је то немогуће, јер је то учинио давно славни доктор, велики пријатељ српског народа. И не само то, већ је Момић преко нас у знак захвалности позвао све Пољаке које пут намерно или случајно доведе у Ваљево да седну са њим, како би их као поносан и захвалан српски домаћин почастио пићем или топлим оброком. Одлучила сам да вест о Ђорђу и Хиршфелду поделим на друштвеним мрежама, јер сматрам да ова топла људска прича говори да су у историји Срби и Пољаци имали велике људе који су нас задужили, али да их има и данас”, каже за „Магазин” Тијана.
На коментаре о познавању дела која је др Хиршфелд учинио за српски народ, она одговара да је важан део посла којим се она у пољској амбасади бави и проналажење и оживљавање пољско-српских културних веза и информисање јавности о њима. Како сматра, пољски и српски народ имали су сличну историју која није увек била лака, али да је изгледа такав пут изнедрио и велике људе.
„Примери великих људи или људина – како гласи и наслов филма о познатом доктору снимљеног поводом јубилеја, су Хана и Лудвиг Хиршфелд које је насликао Славко Крунић промовишући недавно своје дело у РТС клубу. Али, за нас пример је и Иво Андрић који је био студент краковског Јагелонског универзитета, везан за пољску књижевност, пријатељ Пољака, па и др Лудвига. За породицу Хиршфелд заложио се у Берлину као посланик Краљевине Југославије када су се Хана и Лудвиг са ћерком нашли у јеврејском гету у Варшави почетком Другог светског рата, пре него што је и овде страшни рат почео. Андрића помињем и зато јер се залагао и за још многе пољске интелектуалце. Сматрам да чувајући сећања на ове 'велике фигуре' прошлости, можемо изнедрити великане садашњости”, каже Зечевић. Подсећа и да ове године амбасада припрема многе активности посвећене српско-пољским културним везама и промоцију публикације о слици Пољске у делима српских књижевника, аутора Мине Ђурић и Далибора Соколовића.
Др Хиршфелд задужио је човечанство као медицински научник и открићем крвних група, односно сазнањем да припадност крвној групи зависи од наследних фактора и да је зато могуће на основу серума крви доказати очинство. Његова номенклатура крвних група и даље важи, а немерљив је и Хиршфелдов рад у области трансфузиологије. Након Албанске голготе, инсистирао је на томе да преживели, они који су били у бољем здравственом стању дају крв за немоћне и болесне. „Не могу” или „Нећу” нису били одговори које је прихватао. Својим примером их је лично охрабривао, прво је себи уосталом и убризгао нову вакцину. Постоји и податак да је др Лудвиг Хиршфелд једном нашем рањенику дао крв „директном методом”, на начин на који се потом наставља. Иако се знало да је овај начин давања крви тада био нов, српска војска га је с оправданим поверењем прихватила и прва је на Солунском фронту и успоставила праксу давања крви. .
