Како да безбедно плаћате онлајн
Све више људи се пребацује на онлајн трансакције, рачуни се плаћају без директног контакта са шалтерским службеницима, купује се са интернета, плаћа картицама.
Недавно су откривене лажне анкете на друштвеним мрежама, као и покушаји „фишинг” напада злоупотребом имена Поште и неких других курирских служби.
Интернет и онлајн послови нису безбедно место уколико не знате како да сачувате своје новчане трансакције и личне податке од сајбер-криминалаца.
Банке покушавају да заштите своје клијенте од превара и непожељних активности и труде се да примењују нове методе како би обезбедиле сигурност онлајн банкарских услуга, тако што улажу у нове технологије као што су вештачка интелигенција, биометрија (препознавање лица, гласа и отиска прстију) и бихејвиорална биометрија (профилисање клијената и њихове интеракције са интернет банкарством и уређајима).
Међутим, све је то узалудно, ако ви сами делите сопствене осетљиве информације.
Да ли сте лака мета
Већина људи углавном не размишља превише о томе колико су рањиви онлајн и у коликој мери је угрожена њихова безбедност, а бројеве банковних картица деле као да то није њихов новац на тим рачунима. Један погрешан клик може донети мноштво проблема, који могу имати разорне последице ако постанете мета у витуелном свету. Како да знате да ли сте “превише отворени” и да ли сте лаки за хаковање?
Пре свега водите рачуна о томе да информације не делите немарно, јер би у том случају сајбер-криминалци могли лако да добију приступ вашем уређају и инсталирају „тројанца” у њега или да ваше личне податке продају и проследе другим људима са лошим намерама, дајући им одрешене руке да преузму ваш идентитет како би вас опљачкали.
Фишинг (phishing) је врста интернет преваре која се најчешће реализује путем лажних сајтова, имејл адреса, профила на друштвеним мрежама, СМС-ова, Вибер или WhatsApp порука. Циљ је прикупљање личних и поверљивих информација, попут корисничких имена, лозинки, бројева кредитних или дебитних картица и других осетљивих података.
Вишинг (voice phishing) је облик преваре у којој нападачи путем телефонских позива остварују контакт и прикупљају податке. Превару можете препознати уколико позив долази са непознатог броја и тражи ваше личне податке. Често се позивалац представља као запослени банке или неке друге финансијске институције – банка никада неће тражити да доставите личне податке путем телефонском позива. У таквој ситуацији затражите контакт, а затим исти проверите позивом на званичан број институције.
Смишинг (SMS phishing) је облик преваре у којој нападачи користе SMS поруке како би сазнали ваше личне податке. Превару можете препознати уколико SMS долази од непознатог пошиљаоца, садржи скраћене URL адресе или вас позива да посетите неки сајт, а најчешће је читава порука обојена претећим тоном и помињу се казне или затварање рачуна или налога.
Савети за заштиту
Ваша онлајн банкарска безбедности је од суштинског значаја како бисте мирно спавали док управљате својим финансијама. Ваша шифра је ваша тајна формула. Користите јаке, јединствене шифре за сваки банкарски налог, а не пасворде типа „123456” или реч „пассwорд” – то је исто као да носите провидан оклоп. Не кликћите на сумњиве линкове. Инсталирајте антивирусни програм и редовно га ажурирајте.
Будите опрезни када користите јавне Wi-Fi мреже.
Редовно проверавајте своје банковне изводе. Ако приметите сумњиве трансакције, одмах обавестите банку. Банка никада неће тражити вашу лозинку путем е-поште или телефона.
Онлајн банкарска безбедност је приоритет за све банке, а оне активно комуницирају са својим клијентима како би их обавестиле о потенцијалним ризицима и пружиле корисне савете.
Понекад банке директно контактирају клијенте телефоном како би, на пример, проверили да ли сте ви ауторизовали неке трансакције.
У већини банака тражи се двофакторска аутентификација, када поред шифре, клијенти морају да унесу још један фактор препознавања, као што је код који стиже на телефон или отисак прста.
Банке упозоравају своје клијенте да не наседају на поруке од лажних профила и да никада не остављају своје осетљиве информације путем телефона или е-поште.
Тако су недавно на адресе бројних клијената једне банке стигла упозорења о фишинг нападима, лажним мејловима и другим преварантским тактикама на које треба да обрате пажњу.
Ако неко тврди да је принц из Нигерије и треба му ваша шифра, јер сте добили наследство, не наседајте и не делите тајне са сумњивим или непостојећим особама. Ваша безбедност је у вашим рукама.
