Деманти или демантији
Да ли Правопис допушта нулу у датумима, нпр. 08. 02. 2024. год.?” Одговор је – не дозвољава. Испред једноцифреног броја не пише се нула. Треба писати: 8. 2. 2024. год.
Наш читалац из Жиче Радомир Јовановић скреће нам пажњу на неретке пропусте у новинским чланцима. Један од њих се односи на нејасноћу неких написа, као нпр.: „Запад скоро завршава свој пројекат стварања друге албанске државе на територији Србије”. „Могло би се помислити да већ имамо две албанске државе на својој територији”, коментарише господин Јовановић. Из овако склопљене реченице неупућени би заиста то могли закључити. Мада савремени читалац зна о чему се ради, исказ је морао бити недвосмислен. Могло се написати, нпр.: „Запад на територији Србије скоро завршава свој пројекат стварања друге албанске државе“ или „На територији Србије Запад скоро завршава свој пројекат стварања друге албанске државе” или „Свој пројекат стварања друге албанске државе Запад скоро завршава на територији Србије”. Истина, у неким од ових реченица акценат је стављен на територију Србије, у некима на стварање друге албанске државе, али је двосмисленост избегнута. У зависности од тога шта је желео да нагласи, аутор се могао определити за једну од њих.
Господин Јовановић нам скреће пажњу и на неправилност реченице: „Мира Алечковић је била члан СКОЈ-а и НОБ-а”. Овако написана, она се чита: „Мира Алечковић је била члан СКОЈ-а и члан НОБ-а“. Јасно је да се не може бити члан НОБ-а (народноослободилачке борбе). У борби се може учествовати, односно бити учесник. Зато је требало написати: „Мира Алечковић је била члан СКОЈ-а и учесник НОБ-а”.
Најзад, наш читалац скреће пажњу и на синтагму „оштар деманти”, сматрајући да је деманти множина именице која нема једнину (попут именице виле, како каже), па да и придев уз њу мора да буде у множини – оштри деманти. У овом примеру, међутим, нема грешке. Деманти је једнина именице која је у српски језик ушла из француског и чија множина гласи демантији. Правилно је рећи оштар деманти и оштри демантији. Сличан је и, данас помало потиснут, англицизам парти: „За сутра је заказан парти за три репрезентације“, „На таквим партијима, поготово мање формалним, све се поједе”.
Додуше, именица о којој говори наш читалац среће се и у једнинском облику демант, чија множина гласи деманти: „Надам се да ћете објавити овај демант”, „Информација је изазвала оштре деманте званичника“. Ипак, норма још увек предност даје облику деманти, мн. демантији.
***
Читалац из Сомбора Тихомир Петровић поставља два питања, која захтевају кратке одговоре. Прво гласи: „Да ли Правопис допушта нулу у датумима, нпр. 08. 02. 2024. год.?“ Одговор је – не дозвољава. Испред једноцифреног броја не пише се нула. Треба писати: 8. 2. 2024. год. Изузетак су административна документа, у којима се, због могућности фалсификовања, захтева, и допушта, такво писање.
Друго питање гласи: „Да ли испред имена аутора, на корицама књига или у кореспонденцији, титуле проф. др, инж. и њима сличне ваља писати великим или малим почетним словом?“ На почетку сваког исказа, па тако и на корицама књига, у нултом табаку књиге, у потпису документа, титуле се пишу великим почетним словом. Што се кореспонденције тиче, све зависи од тога где се име с титулом налази. Ако је оно у заглављу писма или документа, написаће се великим словом: Проф. др Петру Јовановићу, али, ако се оно налази на почетку или на крају писма, у оквиру ширег исказа, писаће се малим словом: Поштовани проф. др Јовановићу, односно: С поштовањем, проф. др Петровић (ово последње пише се у два реда).
