Demanti ili demantiji

Naš čitalac iz Žiče Radomir Jovanović skreće nam pažnju na neretke propuste u novinskim člancima. Jedan od njih se odnosi na nejasnoću nekih napisa, kao npr.: „Zapad skoro završava svoj projekat stvaranja druge albanske države na teritoriji Srbije”. „Moglo bi se pomisliti da već imamo dve albanske države na svojoj teritoriji”, komentariše gospodin Jovanović. Iz ovako sklopljene rečenice neupućeni bi zaista to mogli zaključiti. Mada savremeni čitalac zna o čemu se radi, iskaz je morao biti nedvosmislen. Moglo se napisati, npr.: „Zapad na teritoriji Srbije skoro završava svoj projekat stvaranja druge albanske države“ ili „Na teritoriji Srbije Zapad skoro završava svoj projekat stvaranja druge albanske države” ili „Svoj projekat stvaranja druge albanske države Zapad skoro završava na teritoriji Srbije”. Istina, u nekim od ovih rečenica akcenat je stavljen na teritoriju Srbije, u nekima na stvaranje druge albanske države, ali je dvosmislenost izbegnuta. U zavisnosti od toga šta je želeo da naglasi, autor se mogao opredeliti za jednu od njih.

Gospodin Jovanović nam skreće pažnju i na nepravilnost rečenice: „Mira Alečković je bila član SKOJ-a i NOB-a”. Ovako napisana, ona se čita: „Mira Alečković je bila član SKOJ-a i član NOB-a“. Jasno je da se ne može biti član NOB-a (narodnooslobodilačke borbe). U borbi se može učestvovati, odnosno biti učesnik. Zato je trebalo napisati: „Mira Alečković je bila član SKOJ-a i učesnik NOB-a”.

Najzad, naš čitalac skreće pažnju i na sintagmu „oštar demanti”, smatrajući da je demanti množina imenice koja nema jedninu (poput imenice vile, kako kaže), pa da i pridev uz nju mora da bude u množini – oštri demanti. U ovom primeru, međutim, nema greške. Demanti je jednina imenice koja je u srpski jezik ušla iz francuskog i čija množina glasi demantiji. Pravilno je reći oštar demanti i oštri demantiji. Sličan je i, danas pomalo potisnut, anglicizam parti: „Za sutra je zakazan parti za tri reprezentacije“, „Na takvim partijima, pogotovo manje formalnim, sve se pojede”.  

Doduše, imenica o kojoj govori naš čitalac sreće se i u jedninskom obliku demant, čija množina glasi demanti: „Nadam se da ćete objaviti ovaj demant”, „Informacija je izazvala oštre demante zvaničnika“. Ipak, norma još uvek prednost daje obliku demanti, mn. demantiji.

***

Čitalac iz Sombora Tihomir Petrović postavlja dva pitanja, koja zahtevaju kratke odgovore. Prvo glasi: „Da li Pravopis dopušta nulu u datumima, npr. 08. 02. 2024. god.?“ Odgovor je – ne dozvoljava. Ispred jednocifrenog broja ne piše se nula. Treba pisati: 8. 2. 2024. god. Izuzetak su administrativna dokumenta, u kojima se, zbog mogućnosti falsifikovanja, zahteva, i dopušta, takvo pisanje.

Drugo pitanje glasi: „Da li ispred imena autora, na koricama knjiga ili u korespondenciji, titule prof. dr, inž. i njima slične valja pisati velikim ili malim početnim slovom?“ Na početku svakog iskaza, pa tako i na koricama knjiga, u nultom tabaku knjige, u potpisu dokumenta, titule se pišu velikim početnim slovom. Što se korespondencije tiče, sve zavisi od toga gde se ime s titulom nalazi. Ako je ono u zaglavlju pisma ili dokumenta, napisaće se velikim slovom: Prof. dr Petru Jovanoviću, ali, ako se ono nalazi na početku ili na kraju pisma, u okviru šireg iskaza, pisaće se malim slovom: Poštovani prof. dr Jovanoviću, odnosno: S poštovanjem, prof. dr Petrović (ovo poslednje piše se u dva reda).