Танго као мотив слике

„Танго је тужна мисао која се плеше”, написао је лиричар Енрике Сантос Дисцеполо, и то је можда најлепша и најкраћа дефиниција танга. Ипак, танго је и више од тога. Мешавина опасности, бола, страха, усамљености, песма љубави и смрти, еротике и изгубљеног раја. Ова игра, рођена за време насељавања сиромашних емиграната претежно из Италије крајем 19. века у Буенос Ајрес, првобитно се играла у борделима изазивајући згражавање финог света, да би временом постајала све популарнија, а прешавши океан успела је да истисне бечки валцер с плесних подијума. Комбинација звукова гаучоса с пампаса, тонова градског подземља, ритмова с Кариба, италијанских канцонета, арабљанско-андалузијских мелодија била је права провокација за музичке чистунце. Аргентинским мачо-меновима танго је хранио его, уливао им осећање поноса, охолости, дрскости, кицошења, па чак и одређену дозу националног идентитета. Уз сатенске смокинге и као гавран црну косу зализану бриљантном постали су стереотип мушкарца који воли и пати и који је спреман на све. Жене су играле у хаљинама које су потпуно откривале леђа и чији су шлицеви досезали до кукова.

Временом, прешавши из бордела у шик ноћни клуб, танго је променио свој репертоар и опорост раних верзија заменио сентиментом, уз бројне варијације. Оно што је заувек остало је еротски набој у покрету и звуку.

Кеис ван Донген важио је за скандалозног сликара. Најчешће су мотиви његових дела биле жене из полусвета, њихови сензуални портрети и изазовни актови обојени подсмешљивим цинизмом. Моделе је налазио на Монмартру и Монпарнасу. Његове слике полиција је уклањала с изложби да се јавност не би саблажњавала. Ипак, уметнички свет позоришних, ревијских, филмских и кабаретских звезда био је спреман да му позира због публицитета који прати скандале.

Поред тога што је трчао за сензацијама, сликао је и мртву природу, цвеће, префињене пејзаже из Холандије, Венеције, Марока, Египта, у најбољој традицији фламанског сликарства. „Танго” је његово најпознатије уметничко дело. Започео га је давне 1923. године, а завршио 12 година касније, у време када је Европа била опчињена тангом, мистериозном игром удвоје пристиглом из Аргентине.

О уметнику

Кеис ван Донген био је француски сликар пореклом из Холандије. Рођен је 1877. у Ротердаму, а умро је 1968. у Монте Карлу. Са 20 година отишао је у Париз, где је живео од цртања карикатура. Одушевљен Гогеном и Виларом прикључио се фловистима. Осим сликарством бавио се и графиком и вајарством.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs