Tango kao motiv slike
„Tango je tužna misao koja se pleše”, napisao je liričar Enrike Santos Discepolo, i to je možda najlepša i najkraća definicija tanga. Ipak, tango je i više od toga. Mešavina opasnosti, bola, straha, usamljenosti, pesma ljubavi i smrti, erotike i izgubljenog raja. Ova igra, rođena za vreme naseljavanja siromašnih emigranata pretežno iz Italije krajem 19. veka u Buenos Ajres, prvobitno se igrala u bordelima izazivajući zgražavanje finog sveta, da bi vremenom postajala sve popularnija, a prešavši okean uspela je da istisne bečki valcer s plesnih podijuma. Kombinacija zvukova gaučosa s pampasa, tonova gradskog podzemlja, ritmova s Kariba, italijanskih kanconeta, arabljansko-andaluzijskih melodija bila je prava provokacija za muzičke čistunce. Argentinskim mačo-menovima tango je hranio ego, ulivao im osećanje ponosa, oholosti, drskosti, kicošenja, pa čak i određenu dozu nacionalnog identiteta. Uz satenske smokinge i kao gavran crnu kosu zalizanu briljantnom postali su stereotip muškarca koji voli i pati i koji je spreman na sve. Žene su igrale u haljinama koje su potpuno otkrivale leđa i čiji su šlicevi dosezali do kukova.
Vremenom, prešavši iz bordela u šik noćni klub, tango je promenio svoj repertoar i oporost ranih verzija zamenio sentimentom, uz brojne varijacije. Ono što je zauvek ostalo je erotski naboj u pokretu i zvuku.
Keis van Dongen važio je za skandaloznog slikara. Najčešće su motivi njegovih dela bile žene iz polusveta, njihovi senzualni portreti i izazovni aktovi obojeni podsmešljivim cinizmom. Modele je nalazio na Monmartru i Monparnasu. Njegove slike policija je uklanjala s izložbi da se javnost ne bi sablažnjavala. Ipak, umetnički svet pozorišnih, revijskih, filmskih i kabaretskih zvezda bio je spreman da mu pozira zbog publiciteta koji prati skandale.
Pored toga što je trčao za senzacijama, slikao je i mrtvu prirodu, cveće, prefinjene pejzaže iz Holandije, Venecije, Maroka, Egipta, u najboljoj tradiciji flamanskog slikarstva. „Tango” je njegovo najpoznatije umetničko delo. Započeo ga je davne 1923. godine, a završio 12 godina kasnije, u vreme kada je Evropa bila opčinjena tangom, misterioznom igrom udvoje pristiglom iz Argentine.
O umetniku
Keis van Dongen bio je francuski slikar poreklom iz Holandije. Rođen je 1877. u Roterdamu, a umro je 1968. u Monte Karlu. Sa 20 godina otišao je u Pariz, gde je živeo od crtanja karikatura. Oduševljen Gogenom i Vilarom priključio se flovistima. Osim slikarstvom bavio se i grafikom i vajarstvom.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
