Хумор је дивна релаксација

Ивану Станковићу, познатом маркетиншком стручњаку и аутору емисије „Шта сам теби, ко сам себи” на ТВ К1.

То нам је испричао недавно у паузи снимања емисије.

– Наш живот обележавају прилике које искористимо, али и оне које пропустимо. Вероватно захваљујући селективној перцепцији да памтимо само лепо, коју сви ми имамо, ја се сећам и причам о незаборавним догађајима... Био сам у војсци, тек изашао из војног затвора где сам био јер сам бежао кући. На новом задужењу керовође (војник задужен за псе), на издвојеном стражарском пункту у Сремској Каменици, схватио сам да је после одслужене казне једини легални начин да одем кући одлазак на разговор за запослење. Одлучио сам да не очајавам, купио сам „Политику”, једини лист који је објављивао релевантне огласе и први оглас који ми је звучао атрактивно био је оглас за приправника у „Југославијапублику”, заводу Привредне коморе Југославије за економски публицитет у иностранству – присећа се наш саговорник.

Зграби прилику

 Додаје и да без обзира на то што је рок за пријаву на оглас већ истекао, пристали су да га приме на разговор.

 – Уз благонаклоност тадашњег генералног директора Чедомира Џомбе, који се највероватније сажалио на то што сам војник, успео сам да будем примљен, без икакве везе, протекције или подобности. Истовремено, открио сам нову професију – маркетинг, о којој нисам никада пре размишљао и којој сам веран од 1979. године. Живот је чудо, зар не – више констатује него што пита наш саговорник.

Открива и да зато држи предавања студентима на факултетима: како приметити, зграбити и развити прилике које ти живот пружа.

– Морамо ходати кроз живот отворених очију и срца –  додаје он.

У последње четири године Станковић, осим што води своју маркетиншку агенцију „Communis” и предаје на факултету, води и уређује емисију „Шта сам теби, ко сам себи” петком на ТВ К1.

Чини се, да се, на неки начин, испунила жеља Жељка Јоксимовића, власника ове телевизије.

Једном је изјавио да му је Јоксимовић у првом обраћању рекао: – Хајде, отвори се, хоћу да направим већу звезду од тебе него што је твоја супруга Маја Жежељ.

Да ли је то тачно?

– Да. Мада сам ја далеко од позиције коју има Маја. Она већ три деценије стрпљиво и упорно гради позицију водећег презентера вести на телевизији као медију, успевајући да остане доследна себи, истини и професионалности. Моје емисије и њене професионалне обавезе су неупоредиве – каже наш саговорник.

Станковић воли да се шали. Једном је изјавио да је као дете хтео да буде Тито.

Како гости реагују на његове шаљиве и ироничне опаске?

– Сматрам да је хумор један од најбитнијих елемената нашег живота. Смех је лек, људи који се лепо смеју мене освајају. И у моју супругу Мају Жежељ заљубио сам се када сам видео како се смеје. Сматрам да се и најкомплексније ситуације у животу могу лакше поднети, уз благотворни додир хумора. Онога тренутка када сте у стању да се смејете на сопствени рачун, ви сте на корак ка успешном савладавању личних проблема. Обожавам виспрене људе, свестан сам својих ограничења када је духовитост у питању и трудим се да се никада не надмећем, с благословено-хуморним људима као што су, на пример, Драгољуб Љубичић или Зоран Кесић. Али, брз сам, склон симплификацији и могу да креирам свој сопствени пут у рај осмеха – искрено одговара.

Открива да сви гости у његовој емисији, који га приватно познају, знају и за тај део његове личности, па додаје да, ако су га прихватили као особу, прихватају и ту „ману”.

– Наравно, знају и да нисам злонамеран и да не желим да их повредим. С онима које не познајем довољно добро, трудим се да своју духовитост сведем на најмању могућу меру да их не бих довео у нелагодну ситуацију. Хумор је дивна релаксација, највише га се плаше ауторитативне личности, које ту виде пукотину кроз коју може да се брзо сруши обланда њихове надљудскости. И због тога сваки ауторитарац или диктатор не разуме хумор или сатиру. То је резервисано за интелектуално супериорне, тешим се када не разумеју неки мој фазон – појашњава.

Признаје да му није било лако када је почињао да ради емисију и да је био против тога да публика седи у ТВ студију.

– На почетку ми је било нелагодно и са самим собом – отворено каже – па сам се бојао да ће публика бити сведок мог дебакла, бламирања, грешака и сличних глупости које сваки почетник ради. Осим тога, био ми је фокус на госта и нисам желео да водим рачуна још и о присутним гледаоцима на снимању. Најгоре ми је било када је публика реаговала аплаузима и спречавала даљи разговор с гостима. То је саговорнике будило из опуштености и терало да буду опрезнији у свом отварању. Дакле, било је довољно разлога да будем против. Онда је дошла корона и забрана окупљања, што ми је одговарало, да бисмо у овогодишњој сезони дошли до слушалаца који немају те реакције да прекидају разговор, али уносе неку врсту топлине током разговора. То је посебно важно за људе који професионално наступају пред публиком и који од самог почетка имају реакцију с њима. Дакле, направљен је један обострани, али конструктивни компромис који свима одговара.

Да ли има одрешене руке да доводи кога год хоће у емисију?

Каже нам: ту никада није имао проблема с уредништвом К1. Нити је пожелео да доводи госта који би њима могао да смета, нити они покушавају да му некога сугеришу или забране.

– Не заборавите, ја сам с њима првенствено пријатељ, а пријатељ пријатељу, по дефиницији, не жели зло већ само добро. Већину потенцијалних проблема смо елиминисали иницијалним договором, односно мојим изричитим захтевом да ова емисије не нуди гостопримство политичарима. Осим тога, не могу да разговарам с неким кога лично не поштујем. Не морам да се слажем, али је поштовање нужно. И све је, након тога било лакше.

Такође, један од захтева када је прихватио да води ток-шоу био је да нема естраде, што се и даље труди, каже нам.

– Треба имати у виду да је основ да би се неко сматрао брендом – познатост. То лимитира број гостију и јесте велика ограниченост овог концепта. С друге стране, бити познат, нарочито код нас, није баш и неки квалитет.

 Срећа је остварити снове

Иван Станковић је у браку с водитељком Мајом Жежељ, која је читала вести на свим важним домаћим телевизијама, а сада на ТВ Н1. Станковић из првог брака има ћерке Селену и Леу, а с Мајом ћерку Лену и сина Марјана. Шта је за њега срећа?

– Баш тешко питање које ни паметнији од мене нису успели да открију. Срећа је индивидуална. Нема универзалне дефиниције среће. Свако је срећан или несрећан, на свој начин. За мене је срећа, поред неких обавезних елемената као што су породица и здравље, сам чин стварања, креације и процес остваривања својих снова. Дивно је живети оно што си сањао, несрећа је остати без снова.