Дрва нема, али ће бити смокава
Стабло је посечено јер се нашло на месту будуће вишеспратнице, али су власници у договору са стручњацима сачували резнице
Инвеститори су недавно били принуђени да посеку смокву у једном београдском дворишту на Дорћолу да би на њеном месту изградили вишеспратницу.
Деценијама моћан хлад и укусни плодови представљали су радост за власнике дворишта. Зато су покушали да нађу начин како да сачувају стару смокву, да је можда преместе на неко друго место или размножавањем сачувају за будућа поколења.
Обраћали су се власници Јавном комуналном предузећу „Зеленило Београд” у нади да би воћка могла да се ископа с бусеном и уз њихову сагласност пресади на друго место. Међутим, на градском земљишту није дозвољено садити дрво на своју руку због надземних и подземних инсталација. Такође, ко жели да сади мора да има спецификацију о исправности биљке добијену од стручњака „Зеленила”. Нажалост од надлежних такав одговор нису добили.
– Смоква је захвална биљка, лако се ожиљава и из резница – објаснио је Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство Чачак, који је дао први савет како да сачувају дрво.
Воћњак у саксији
Било је то довољно да се приступи послу и са стабла узму једногодишње, добро развијене и дозреле гранчице, од којих се праве резнице дужине око 20 до 25 цм, с
најмање три пупољка. Топли дани у децембру били су идеални за овај посао. Иначе је резнице најбоље узимати током јесени или раног пролећа, од опадања листова до почетка вегетације и буђења пупољака (крај јануара или почетак фебруара), никако у периоду када је температура у минусу.
Одлучено је да се „подмладак” смокве гаји у саксијама, с обзиром на то да више дворишта нема, а да у парку без дозволе не може да се засади.
Ова медитеранска биљка из рода фикуса не захтевна велику бригу и лако је створити погодне услове и на прозору. Има лепу разгранату крошњу с крупним лишћем. Изгледа атрактивно чак и без цвећа и плодова.
Размножавањем уз помоћ резница може да се добије велика количина садног материјала, који се брзо укорени и задржава мајчинске карактеристике. Што значи да ће дорћолска мезимица имати бројно потомство, ако се све узете резнице приме, биће дељена као поклон комшијама, родбини и пријатељима, решили су власници смокве.
С обзиром на то да се све ради у кућним условима, препоручен је један од најлакших начина ожиљавања резница у тегли с водом, тако што је минимум један пупољак изнад воде.
Једна од почетничких грешака су наопачке окренуте резнице. Зато се приликом узимања гранчица доњи рез прави равно, одмах испод доњег пупољка, а горњи рез укосо на један до три центиметра од пупољка.
Да би се ожилиле у води потребно је да буду у полусени, на температури од око 20 степени и за месец дана могу да се очекују прве жилице. Проверава се ниво воде и долива на 5–7 дана, јер резнице пију воду, а влага им је неопходна.
Од резидбе зависи род
После два месеца резница ће да добије задебљање на доњем резу, чак и много белих квржица целом дужином. Пупољци ће да набубре, неки и да оформе мале листове бледозелене или жућкасте боје. То је тренутак да се резнице засаде у саксију висине 20 цм, у коју се сипа супстрат, за препоруку су вермикулит или агроперлит. Хумус се не препоручује, јер може доћи до труљења корена.
У саксију треба да се сипа слој од пет центиметара супстрата, затим се постави резница и дода остатак. У истој саксији може се посадити и више од једне резнице.
Тако посађене резнице ставе се на светло али прохладно место. Најбоље је поред прозора, где је температура око 15 степени. Потребно је преко резнице ставити стаклено звоно, чашу, теглу или половину пластичне флаше којој је одсечено дно и врх, уз редовно заливање да би супстрат био увек влажан.
Крајем априла биљка ствара јаке жилице и већ је олистала, па се може пресадити у саксију с хумусом уз обилно заливање и редовно прихрањивање органским ђубривима.
Током године уклањају се бочне гране да би се добило право и равно стабло. Прве јесени, ако остаје напољу – на тераси, обавезно је треба заштити од хладноће омотавањем вишеслојним папиром.
Да би смоква дала плодове, поред правилне садње и агротехничких мера, треба да се изведе и правилна резидба.
У првој години садница се не скраћује, само ако потера који пупољак са стране – он се одстрани како би садница нарасла и ојачала. Друге године по садњи садница се може скратити да би израсле гране са страна и развио се корен. Треће године, ако се жели узгојни облик – котласта ваза, одстрани се продужница, а оставе три најјаче гране. Потпуно се уклањају сви други нови изданци. Резидба се обавља у рано пролеће, пре него што се биљака „пробуди” из зимског сна. Наредних година само се незнатном зимском и летњом резидбом одржава жељени облик.
Остаје да пратимо како су се резнице примиле и за годину-две да пишемо о укусним плодовима.
Пресађивање воћки
Воћке могу успешно да се пресађују док су млађе, јер лакше преболе сечу корења и крошње, боље се примају и брже обнављају и развијају нову крошњу.
Коштичаве врсте воћака (шљиве, трешње, вишње) могу се пресађивати до пете године старости, бресква 7–8, трешња, вишња и шљива до 10 година.
Јабука, крушка, дуња, орах и лешник могу се пресађивати и до 15 година старости.
Врбина вода за резнице
Уместо синтетичких и скупих производа за ожиљавање резница, лако можемо направити природно средство од врбових гранчица – врбову воду, јер врба садржи у себи ауксин – хормон раста.
За врбову воду потребно је узети младе, зелене гранчице врбе које нису одрвенеле. Исецкају се на величину шибице и њима напуни пола тегле, па налију до врха прокуваном охлађеном водом. Тегла се поклопи и оставити да одстоји 24 сата. Вода се процеди и остави у фрижидер, за употребу је наредних 20 дана.
У врбову воду се резнице цвећа потопе 24 сата, затим ставе у супстрат па залију истом водом у којој су преноћиле. За одрвенеле врсте, као што је рецимо резница ружа, треба на дну резнице одстранити кору у дужини 2–3 цм, па потопити у врбину воду на 48 сати. Потом се резница забоде у супстрат или влажан песак и залије истом водом. Резницу прекрити пластичном флашом којој се одсече дно и скине чеп – да би се задржала влага и топлота.
