Омаж јединственом универзуму
Већ годину дана воде се интензивни преговори с Националном галеријом модерне уметности у Риму поводом укључивања ретроспективне изложбе Мире Бртке у њихов програм за 2024. годину, каже Мирослав Родић
Крајем прошле године у галерији Студентског културног центра одржана је изложба „Нове тенденције ’60”, као својеврсни омаж уметничкој сцени у Италији шездесетих година прошлог века. Изложбу је организовала Фондација „Мира Бртка” у сарадњи са „Арт медијом”, а у фокусу „Нових тенденција” било је подсећање на три изложбе: „Gencay, Brtka, Franchini”, одржаној у Риму 1964. године, затим „Forme presenti” (Присутне форме, Рим, 1965) и на изложбу „Illumination” (Илуминације) у Тренту 1967. године, на којој се представила истоимена уметничка група.
Фондација „Мира Бртка” носи име по изузетној словачкој уметници која је била и модни креатор, позоришна и филмска редитељка. Завршила је студије режије на београдској Академији за позориште, филм и телевизију, урадила је сценарио за први анимирани филм Београдске школе цртаног филма („Солиста” Николе Мајдака), била је секретар режије на снимању филма Сутјеска… Уметничко усавршавање наставила је у Риму, где је била члан групе Илуминација.
Ово су само неки детаљи из пребогате биографије свестране Мире Бртке. Њен супруг био је редитељ Драган Кресоја. Уметница је 2011. основала Фондацију „Бртка–Кресоја”.
Ретроспективна изложба „Мира Бртка – Рефлексије” у организацији Фондације „Мира Бртка” (која је настала је после смрти уметнице) у Музеју града Београда 2021. године изазвала је велику пажњу јавности, а у медијима је жирирана у категорији најбоље ликовне изложбе у тој години. У Управном одбору Фондације „Мира Бртка” су Мирослав Родић, Јерко Денегри и Јозеф Клаћик.
Како је дошло до оснивања Фондације „Мира Бртка”?
После смрти наше велике уметнице Мире Бртке, њена Фондација „Бртка–Кресоја” у Новом Саду скоро се аутоматски угасила, јер се по слову нашег закона не наслеђује право оснивача фондације. Међутим, родбина – угледни лекари из Немачке, др Ивета Шрам Бртка, др Павел Бртка и др Жарко Бртка, као наследници, нису се мирили са чињеницом да је Мирина фондација угашена. У страху да ће замрети сећање на њихову рођаку, иницирали су идеју да се настави с радом на реафирмацији и валоризацији њеног уметничког наслеђа. Преносом ауторских права располагања именом и делом Мире Бртке остварили су предуслове да се 2020. године оснује нова Фондација „Мира Бртка” у Београду. Био бих неправедан ако бих изоставио имена људи, који су у великој мери били укључени у реализацију идеје оснивања нове фондације, мислим пре свега на Миру Долинај и Јозефа Клатика из Старе Пазове. Своју оснивачку делатност фондација ће заокружити формирањем Завичајног музеја Мире Бртке у Старој Пазови. Не сумњам да ћемо имати сву подршку породице Бртка, међутим, за формирање нове културолошке институције потребна подршка и помоћ локалне самоуправе Старе Пазове, као и надлежних државних органа покрајине Војводине и Републике Србије.
До тада, на фондацији је да оправдамо друштвену потребу за овим музејом.
Како је дошло до организације изложбе „Нове тенденције ’60” и у чему је значај ове изложбе на нивоу културне дипломатије?
Оног тренутка када је фондација преузела одговорност да организује пројекат културне дипломатије био сам заједно с првим секретаром наше амбасаде у Риму и члановима научног савета фондације, примљен и у Секретаријату за културу Комуне Рима, где је јасно истакнуто да ће град Рим учинити све што је потребно да се изложба одржи у њиховом граду, јер ништа као култура не доприноси бољим билатералним односима између две земље. Културна дипломатија подразумева реципроцитет.
Следствено томе, узвратили смо у Београду пројектом, који презентује времена када је Мира Бртка живела и стварала окружена светским и италијанским уметницима у Риму. Oвај својеврсни омаж, који представља стару – нову интерпретацију амбијента и стваралачког потенцијала римске артистичке сцене тих година, има за циљ да контекстуализује значај иновативних тенденција у модерној уметности, којим је Рим, као лучоноша нове културе живљења, глобално утицао на подизање свести да је наступило време промена, и то у свим сферама друштвеног живота.
Верујем да је фондација применом савременог менаџмента у култури, посебно применом нове музеолошке праксе у реализацији пројекта културне дипломатије оправдала институционалну подршку од стране Министарства културе Републике Србије, амбасаде Италије и Италијанског института за културу у Београду.
Шта се на пољу уметности тих година дешавало у Италији, посебно у Риму? Да ли су нове тенденције биле доминантан ликовни правац?
Рим је одувек са свих страна привлачио уметнике, жељне новог искуства, знања и афирмације. После завршене академије за филмску уметност сви путеви водили су Миру Бртку у Рим, који је својом непоновљивом климом снажно утицао на њен уметнички развој и формирање. Може се рећи да је она имала срећу да доживи најплодоносније и најиновативније године прошлог века Рима, у коме је свом академском образовању 1963. године придодала и диплому Ликовне академије – Бел арте. Тих година Рим је пулсирао невероватним ритмом уметничке сцене на којој су подељене роле играле књижевност и поезија, позориште и филм, телевизија и музика, мода и индустријски дизајн, све у духу новог времена у коме изражена воља и спремност јавног мњења за отворени дијалог у коме се суочавају различити погледи на значајну улогу уметности у свим сферама друштвеног живота савременог човека.
Светска историја уметности терминише да је италијанско сликарство у 20. веку оставило у људској цивилизацији два велика ликовна израза футуризам и метафизику у културолошко наслеђе. У другој половини прошлог века нестали су изуми, савремену уметност с више и мање успеха представљају различити ликовни правци, нова фигурација, апстрактно сликарство, поп-арт, програмска и концептуална уметност. Нове тенденције пре свега се односе на радикализацију апстрактне уметности, о чему сведоче бројне студије истакнутих теоретичара светске и домаће савремене уметности.
Ове године фондација организује ретроспективну изложбу Мире Бртке у Риму. Како је замишљена ова поставка и где ће се одржати?
Већ годину дана воде се интензивни преговори с Националном галеријом модерне уметности у Риму поводом укључивања ретроспективне изложбе Мире Бртке у њихов програм за 2024. годину. Међународни културни пројекти подразумевају веома комплексну процедуру. Одлука управног одбора да укључи изложбу Мире Бртке у свој програм представља невероватан успех фондације у преговорима с највећим и најзначајнијим музејом савремене уметности у Италији. Морам истаћи да овај успех у великој мери дугујемо члановима научног савета фондације, проф. Франку Пуринију, др Анђелу Букарелију, др Лудовики Роси Путини и проф. Драгани Броз, који су омогућили и организовали моје бројне сусрете с културним естаблишментом Рима. У овом тренутку смо у ишчекивању термина за одржавање изложбе.
Сам појам, ретроспектива, илуструје планове фондације да римској ликовној публици представи целокупно уметничко стваралаштво Мире Бртке, које је у највећој мери настало у Риму. Као кустос и аутор поставки претходних изложби у Београду и Будимпешти могу рећи да ће намењени простор за изложбу у Риму неизоставно утицати на саму поставку, која је нешто посебно и изазовно за сваког кустоса. Успешна поставка подразумева да сте врсни познавалац хетерогених опуса, који чине јединствени универзум уметника, и више од тога, да интуитивно препознајете његово стваралачко размишљање, на крају да осећате и његов темперамент, како би изложба пулсирала и била жива, до мере да публика има потребу да поново буде са уметничким делима на изложби.
