Omaž jedinstvenom univerzumu

Krajem prošle godine u galeriji Studentskog kulturnog centra održana je izložba „Nove tendencije ’60”, kao svojevrsni omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina prošlog veka. Izložbu je organizovala Fondacija „Mira Brtka” u saradnji sa „Art medijom”, a u fokusu „Novih tendencija” bilo je podsećanje na tri izložbe: „Gencay, Brtka, Franchini”, održanoj u Rimu 1964. godine, zatim „Forme presenti” (Prisutne forme, Rim, 1965) i na izložbu „Illumination” (Iluminacije) u Trentu 1967. godine, na kojoj se predstavila istoimena umetnička grupa.

Fondacija „Mira Brtka” nosi ime po izuzetnoj slovačkoj umetnici koja je bila i modni kreator, pozorišna i filmska rediteljka. Završila je studije režije na beogradskoj Akademiji za pozorište, film i televiziju, uradila je scenario za prvi animirani film Beogradske škole crtanog filma („Solista” Nikole Majdaka), bila je sekretar režije na snimanju filma Sutjeska… Umetničko usavršavanje nastavila je u Rimu, gde je bila član grupe Iluminacija.

Ovo su samo neki detalji iz prebogate biografije svestrane Mire Brtke. Njen suprug bio je reditelj Dragan Kresoja. Umetnica je 2011. osnovala Fondaciju „Brtka–Kresoja”.

Retrospektivna izložba „Mira Brtka – Refleksije” u organizaciji Fondacije „Mira Brtka” (koja je nastala je posle smrti umetnice) u Muzeju grada Beograda 2021. godine izazvala je veliku pažnju javnosti, a u medijima je žirirana u kategoriji najbolje likovne izložbe u toj godini. U Upravnom odboru Fondacije „Mira Brtka”   su Miroslav Rodić, Jerko Denegri i Jozef Klaćik.

Kako je došlo do osnivanja Fondacije „Mira Brtka”?

Posle smrti naše velike umetnice Mire Brtke, njena Fondacija „Brtka–Kresoja” u Novom Sadu skoro se automatski ugasila, jer se po slovu našeg zakona ne nasleđuje pravo osnivača fondacije. Međutim, rodbina – ugledni lekari iz Nemačke, dr Iveta Šram Brtka, dr Pavel Brtka i dr Žarko Brtka, kao naslednici, nisu se mirili sa činjenicom da je Mirina fondacija ugašena. U strahu da će zamreti sećanje na njihovu rođaku, inicirali su ideju da se nastavi s radom na reafirmaciji i valorizaciji njenog umetničkog nasleđa. Prenosom autorskih prava raspolaganja imenom i delom Mire Brtke ostvarili su preduslove da se 2020. godine osnuje nova Fondacija „Mira Brtka” u Beogradu. Bio bih nepravedan ako bih izostavio imena ljudi, koji su u velikoj meri bili uključeni u realizaciju ideje osnivanja nove fondacije, mislim pre svega na Miru Dolinaj i Jozefa Klatika iz Stare Pazove. Svoju osnivačku delatnost fondacija će zaokružiti formiranjem Zavičajnog muzeja Mire Brtke u Staroj Pazovi. Ne sumnjam da ćemo imati svu podršku porodice Brtka, međutim, za formiranje nove kulturološke institucije potrebna podrška i pomoć lokalne samouprave Stare Pazove, kao i nadležnih državnih organa pokrajine Vojvodine i Republike Srbije.

Do tada, na fondaciji je da opravdamo društvenu potrebu za ovim muzejom.

Kako je došlo do organizacije izložbe „Nove tendencije ’60” i u čemu je značaj ove izložbe na nivou kulturne diplomatije?

Onog trenutka kada je fondacija preuzela odgovornost da organizuje projekat kulturne diplomatije bio sam zajedno s prvim sekretarom naše ambasade u Rimu i članovima naučnog saveta fondacije, primljen i u Sekretarijatu za kulturu Komune Rima, gde je jasno istaknuto da će grad Rim učiniti sve što je potrebno da se izložba održi u njihovom gradu, jer ništa kao kultura ne doprinosi boljim bilateralnim odnosima između dve zemlje. Kulturna diplomatija podrazumeva reciprocitet.

Sledstveno tome, uzvratili smo u Beogradu projektom, koji prezentuje vremena kada je Mira Brtka živela i stvarala okružena svetskim i italijanskim umetnicima u Rimu. Ovaj svojevrsni omaž, koji predstavlja staru – novu interpretaciju ambijenta i stvaralačkog potencijala rimske artističke scene tih godina, ima za cilj da kontekstualizuje značaj inovativnih tendencija u modernoj umetnosti, kojim je Rim, kao lučonoša nove kulture življenja, globalno uticao na podizanje svesti da je nastupilo vreme promena, i to u svim sferama društvenog života.

Verujem da je fondacija primenom savremenog menadžmenta u kulturi, posebno primenom nove muzeološke prakse u realizaciji projekta kulturne diplomatije opravdala institucionalnu podršku od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, ambasade Italije i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

Šta se na polju umetnosti tih godina dešavalo u Italiji, posebno u Rimu? Da li su nove tendencije bile dominantan likovni pravac?

Rim je oduvek sa svih strana privlačio umetnike, željne novog iskustva, znanja i afirmacije. Posle završene akademije za filmsku umetnost svi putevi vodili su Miru Brtku u Rim, koji je svojom neponovljivom klimom snažno uticao na njen umetnički razvoj i formiranje. Može se reći da je ona imala sreću da doživi najplodonosnije i najinovativnije godine prošlog veka Rima, u kome je svom akademskom obrazovanju 1963. godine pridodala i diplomu Likovne akademije – Bel arte. Tih godina Rim je pulsirao neverovatnim ritmom umetničke scene na kojoj su podeljene role igrale književnost i poezija, pozorište i film, televizija i muzika, moda i industrijski dizajn, sve u duhu novog vremena u kome izražena volja i spremnost javnog mnjenja za otvoreni dijalog u kome se suočavaju različiti pogledi na značajnu ulogu umetnosti u svim sferama društvenog života savremenog čoveka.

Svetska istorija umetnosti terminiše da je italijansko slikarstvo u 20. veku ostavilo u ljudskoj civilizaciji dva velika likovna izraza futurizam i metafiziku u kulturološko nasleđe. U drugoj polovini prošlog veka nestali su izumi, savremenu umetnost s više i manje uspeha predstavljaju različiti likovni pravci, nova figuracija, apstraktno slikarstvo, pop-art, programska i konceptualna umetnost. Nove tendencije pre svega se odnose na radikalizaciju apstraktne umetnosti, o čemu svedoče brojne studije istaknutih teoretičara svetske i domaće savremene umetnosti.

Ove godine fondacija organizuje retrospektivnu izložbu Mire Brtke u Rimu. Kako je zamišljena ova postavka i gde će se održati?

Već godinu dana vode se intenzivni pregovori s Nacionalnom galerijom moderne umetnosti u Rimu povodom uključivanja retrospektivne izložbe Mire Brtke u njihov program za 2024. godinu. Međunarodni kulturni projekti podrazumevaju veoma kompleksnu proceduru. Odluka upravnog odbora da uključi izložbu Mire Brtke u svoj program predstavlja neverovatan uspeh fondacije u pregovorima s najvećim i najznačajnijim muzejom savremene umetnosti u Italiji. Moram istaći da ovaj uspeh u velikoj meri dugujemo članovima naučnog saveta fondacije, prof. Franku Puriniju, dr Anđelu Bukareliju, dr Ludoviki Rosi Putini i prof. Dragani Broz, koji su omogućili i organizovali moje brojne susrete s kulturnim establišmentom Rima. U ovom trenutku smo u iščekivanju termina za održavanje izložbe.

Sam pojam, retrospektiva, ilustruje planove fondacije da rimskoj likovnoj publici predstavi celokupno umetničko stvaralaštvo Mire Brtke, koje je u najvećoj meri nastalo u Rimu. Kao kustos i autor postavki prethodnih izložbi u Beogradu i Budimpešti mogu reći da će namenjeni prostor za izložbu u Rimu neizostavno uticati na samu postavku, koja je nešto posebno i izazovno za svakog kustosa. Uspešna postavka podrazumeva da ste vrsni poznavalac heterogenih opusa, koji čine jedinstveni univerzum umetnika, i više od toga, da intuitivno prepoznajete njegovo stvaralačko razmišljanje, na kraju da osećate i njegov temperament, kako bi izložba pulsirala i bila živa, do mere da publika ima potrebu da ponovo bude sa umetničkim delima na izložbi.