Четврт века од почетка „Сопранових”
Крајем деведесетих крими-драма Дејвида Чејса о мафијашкој породици из наслова започела је друго златно доба ТВ серија
Када је 10. јануара 1999. године америчка крими-драма „Сопранови” угледала светлост дана на ХБО-у, нико, па ни њен аутор Дејвид Чејс, није ни помишљао да је пред гледаоцима пројекат који ће променити свет ТВ серија.
Један од најуспешнијих пројеката овог кабловског канала и уједно једна о најбољих серија икада снимљених, данас обележава 25 година од емитовања пилот епизоде.
Мафијашки бос Њу Џерсија
Кроз 86 епизода сатканих у шест сезона свет је без трептаја пратио судбину Ентонија Тонија Сопрана (Џејмс Гандолфини), шефа италијанске мафијашке породице у Њу Џерсију и његове потешкоће да одржи баланс између свог породичног живота и пословне „каријере” у мафијашкој организацији чији је члан. Посебно што је његов посао и те како залазио у његов приватни живот.
Поред легендарног Тонија, серија прати и животе чланова његове породице али и његових пословних сарадника, његове друге породице, мафијашке.
Упознали смо жену Кармелу (Иди Фалко), децу Медоус (Џејми-Лин Сиглер) и Ентонија Млађег (Роберт Ајлер), ујака Џуниора (Доминик Кијанеси) и рођака Кристофера Молтисантија (Мајкл Империоли), као и чланови његове мафијашке групе Силвија Дантеа (Стивен ван Зант) и Полија Голтијерија (Тони Сирико).
Спој бриљантног сценарија, за који је првенствено био задужен Чејс, режисерског поигравања са формом, приказивање психологије мафијаша, живописни ликови и, наравно, савршен кастинг довели су до тога да серија овенчана „Емијем” и „Златним глобусом”, према мишљењу критичара, започне друго златно доба телевизијских серија крајем деведесетих година прошлог века.
Легендарни Гандолфини
Један од разлога за велики успех ове серије јесте и легендарни Џејмс Гандолфини у роли нешто другачијег мафијашког боса. Амерички глумац, који је преминуо 2013. године услед срчаног удара, до детаља се бавио ликом Тонија.
Толико је био уверљив да му је публика веровала, а награде му стизале једна за другом – три „Емија”, пет признања „САГ”, као и један „Златни глобус”.
Дејвид Чејс није креирао Тонија Сопрана користећи се искључиво већ виђеним параметрима. Унео је и дозу људскости у лика који је постао један од најупечатљивијих у историји серија. И Тони је био човек од крви и меса, који пати, који се радује...
Због великог броја проблема у свом животу и учесталих напада панике, главни јунак обраћао се за професионалну помоћ психијатру др Џенифер Мелфи (Лорејн Брако), а сеансе са њом отварале су нове странице сложене личности Тонија Сопрана.
Препрека за откуп
Али то што мафијашки бос посећује психијатра била је кочница за откупљивање пројекта. Дејвид Чејс је за „Ролинг стоун” открио да му је тадашњи извршни директор Си-Би-Еса, Лесли Мунвес, рекао да има проблем са тим.
„Види, немам проблем са крађама и убиствима. Али да ли мафијаш мора да буде депресиван и да посећује психијатра”, казао је Мунвес Чејсу. Си-Би-Ес је на крају одбио серију, јер аутор није желео да одустане од ове одличне идеје.
Иако су прво замишени као филм, „Сопранови” су наставили да траже дом као пилот епизода серије. Тадашњи челници Фокса били су одушевљени идејом и првом епизодом, али се месецима нису јављали.
Једна особа из ове компаније, коју Чејс није желео да именује, коначно га је позвала. „Желео сам да ти кажем, као човек, да ми се сценарио баш свидео”, казао му је. И на томе се прича завршила.
Серију је, на крају, оберучке прихватио ХБО. Овај кабловски канал лагано је ушао у производњу оригиналних серија и концепт „Сопранових” одлично се уклопио у ову причу.
