„Кроатизми” у Српском рјечнику
Вељача, грах, крух, ногоступ, обитељ, оцат, пунац, рујан и бројне друге „хрватизме” пронаћи ћемо у – Српском рјечнику, које је „скупио и на свијет издао” Вук Караџић
Поштовани читаоци,
у овој рубрици од сада ћете имати могућност да читате текстове објављене у Културном додатку „Политике”. За почетак, одабрали смо мали избор из овогодишње продукције. Убудуће, између две суботе постављаћемо по неколико текстова дневно из актуелног броја.
Ваша „Политика”
Стављајући у наслову „кроатизме” у наводнике, у најмању руку, већ изражавамо сумњу да је реч о истинским кроатизмима. Али, изговоримо ли или напишемо неку од речи које, у продужетку, набрајамо, замериће нам да се непотребно користимо хрватизмима: вељача, вечер, грах, жлица, здјела, коловоз, корота, котар, крижанац, кријес, крух, липањ, листопад, мимоходац, ногоступ, обитељ, обједовати, обљетница, ожујак, оцат, очали, просинац, пунац, рујан, свибањ, сијечањ, скрб, српањ, студени, сусјед, тањур, тека, тискати, тисућа, травањ, тратина, увјет, уфати се, хрбат, цеста.
Да ли је баш тако? Идући од странице до странице, све побројане и мноштво других „кроатизама” пронаћи ћемо у – Српском рјечнику, „истумаченом њемачкијем и латинскијем ријечима”, које је „скупио и на свијет издао Вук Стеф. Караџић”, у Бечу, „у штампарији јерменског намастира”, 1852. године. Много, много их је више него што их је овде могуће исписати. Сакупио их је да би допунио Рјечник из 1818. године; у Предговору истаче како „овога посла ради, путовао сам којекуда, као н. п. у Хрватску, Далмацију, Дубровник, Боку и Црну Гору”. Вук је од Срба „сва три закона” слушао и записивао речи, а таквих Срба је било на читавом штокавском подручју. Грô речи је записао у јужним и југозападним крајевима, каткад и назначивши где их је чуо: корота и очали у Црној Гори; жлица и тратина у Херцеговини; обљетница у јужним, здјела и обједовати у југозападним крајевима; обитељ у Далмацији. Врло је занимљиво да је оцат и тисућа чуо и записао у Неготинској Крајини. Реч увјет је записао у Дубровнику као и словенске (српске) називе свих 12 месеци.
Ко је у Дубровнику Вуку диктирао српске речи кад, данас, у овом старом, лепом граду готово да Срба, осим туриста, нема? Нема, а било их је баш. Међу знаменитим Србима католицима рођеним у Дубровнику беху и: Иван Џиво Гундулић, Руђер Бошковић, свештеник и историчар Иван Стојановић, Валтазар Богишић, Мавро Орбини, Иво Војновић, филолог Милан Решетар и сликар Марко Мурат.
Пустимо да на горе постављено питање одговори Аустроугарска својим пописом житеља, 31. децембра 1890. године. Према том попису, српским језиком су говорила 5.823 становника (87 одсто укупног становништва града и околине), италијанским 677, мађарским 384, немачким 263, чешким 48 и пољским шест. У граду и околини нико није говорио хрватским језиком. Од поделе Римског царства 1054. године, овде су у огромној већини живели Срби католици, као и по читавој Далмацији и острвима. Папа Лав Тринаести (1810–1903) јавно je и писмено признао Дубровчанима да су Срби. Најзад, један од утемељивача хрватске историје Натко Нодило, у свом делу Први љетописци и давна хисториографија дубровачка (ЈАЗУ, Загреб, 1883, свеска 65, стране од 92. до 128), написао је: „У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни.”
Исто беше и у Црној Гори. Где год да би дошао, Вук је слушао и записивао речи српског језика од Срба „сва три закона”, од православаца, католика или мухамедоваца. „У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком, а има их око 300.000 становника. Већина су православне вјере, а има их нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности”, пише, под одредницом „Народ”, у Земљопису Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа, штампаног на Цетињу 1911. године. Да нешто сад Вук, по други пут, бане у Црну Гору, сачекало би га пет нација и пет језика! А тако је мало времена прошло од Земљописа.
