Језера и цркве су срце Северне Македоније

Све већи је број српских туриста који се задржавају и ноће на Дојранском језеру на путу кроз Северну Македонију за Грчку. У језерским селима највише их привлаче домаћи специјалитети у кафанама испред којих се чека у реду за места...

„Ово је само један од разлога за одлуку северномакедонске владе о обнови 50–100 домаћинстава и инфраструктуре села на обалама највећих македонских језера. У Вевчанским изворима код Струге на Охридском језеру где ове куће изгледају нестварно, али и у другим нетакнутим селима са сачуваном традицијом и занатима, што би у наредних пет година број ноћења повећало за милион.

Уз то, обнављају се интензивно храмови у земљи која има 350 манастира и 1.200 цркава. Наше највеће благо, наше срце, јесу језера и православни храмови од којих су неки веома предусретљиви и отворени за преноћиште путника који желе да осете посебност духа ових крајева”, рекао је за „Магазин” директор Туристичке организације Северне Македоније Љупчо Јаневски после представљања на сајму „Винска визија Отвореног Балкана” (Wine vision by Open Balkan), који је други пут одржан у Београду.

Од ЕУ седамдесет милиона евра за заштиту природе

Сарадњу његове земље са Србијом и Албанијом у отварању винског тржишта Балкана, која је овог пута на Београдски сајам довела више од 600 излагача из 28 земаља, сматра изузетним покретачем туризма у региону. Како додаје, заједничко тржиште отвара врата размени дванаест милиона могућих туриста на тлу ове три земље, што се већ прилично осећа.

Он је најавио и велика улагања у ски-центар Попова Шапка на Шар-планини у наредне две године, која предвиђају жичару с овог врха до Тетова, као и нове ски-стазе.

Међу улагањима је 70 милиона евра у сарадњи с ЕУ на заштити врста на Преспанском језеру, једном од два европска гнездишта чапље.

„Ексклузива” коју откривамо је да се разматра могућност да се ово велико језеро између Северне Македоније, Грчке и Албаније, на чијим свим обалама живи македонско становништво, „премости” новим граничним прелазом који би му омогућио да за 15 минута сви стигну из једне државе у другу, уместо да се језеро заобилази дугим путем.

„То ће и туристички повезати ове земље, али овакво улагање је могуће само уз строго очување мира за наше ретке врсте”, каже саговорник.

Јаневски туристима из региона препоручује на првом месту винске руте Северне Македоније, то јест аранжмане који омогућују да у земљи богатој лозом и оазама микроклиме, у лепим кућама пробате потпуно различите врсте вина. У топлим Кавадарцима и Неготинској Македонији, како каже, највише је подрума.

Ове руте су углавном повезане с обиласком цркава и манастира македонске школе градње и осликавања, која се по подручјима разликује. Ту разлику показао нам је уметник Новица Столески који је на сајму представио дебарску школу као старију и охридску као млађу и декоративнију технику „дубоког дубореза”, названу тако јер се односи на резбарење на дубини и до четири центиметра дрвета. Минијатурне обраде библијских сцена старе школе с почетка 19. века, у Цркви Свети Јован Биговски, оставиле су на једној табли 70 минијатура. Оне се смењују с раскошним украсима из охридске школе из тридесетих година прошлога века. Аутор је показао рад који је традиција његовог породичног заната – дуборез изнад завршног дела иконе Светог Ђорђа, како каже, старе 750 година и најстарије на Балкану. Недавно је обновљен и стари манастир Калишта поред Струге.

Филигрански сребрни накит

На сајму је као још један стари занат представљен и филигрански сребрни накит с македонским драгим каменом корундумом. Како су нам мајстори објаснили, реч је о рубину с мање хрома у свом саставу него што је уобичајено, што му уместо црвене даје тамнолила боју. Девети је по тврдоћи после дијаманта.

У каменоломима ове државе, каже, има и сафира, драгог камена који у себи садржи гвожђе, али се ретко нађе. Плави драгуљ може се пронаћи само на тајанственим и неоткривеним стазама.

Кањон Матка

Западно од Скопља је кањон Матка. Овде се налази неколико средњовековних манастира, а познат је и по скривеним пећинама. У склопу кањона је и језеро Матка, најстарије вештачко од 43 природна и вештачка језера ове земље.