На радост и спасење

Божићни пост почиње 28. новембра и траје до 6. јануара. У току поста не једу се месо, бели мрс и јаја. Уље и вино нису дозвољени средом и петком, тада се пости „на води”. Риба се једе суботом и недељом као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак.

Последње недеље поста пости се строже, без употребе рибе, по могућности „на води”. На Бадњи дан се не употребљава ни уље, ни вино. Веома је важно да православни хришћани, у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару, у време божићног поста не прекидају суздржавање од мрсне хране, већ да Нову годину прославе по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила. Када је слава, за славара и његове госте пост се разрешује на рибу.

И то није све, врлина хришћанског поста не своди се само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учинимо неправду, да опростимо ближњем за увреду коју нам је нанео, за зло што нам је учинио, за дуг што нам је дужан.

Искушења су велика. Ако си савезник телу, ослабићеш дух. Док ако си савезник духу, потчинићеш тело. Уколико желиш да ојачаш свој дух, кроти тело постом.

„Примите пост с радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега који вас спасава од опасности преједања и који чини укусним оно што од сталне употребе постаје безукусно. Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, с друге стране, целог живота свога мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране”, порука је Светог Василија Великог.

Православни пост има елементе вегетаријанске и медитеранске исхране, па стручњаци истичу да је потпуно на линији савремених научних сазнања везаних за здраву исхрану. Пост из јеловника искључује намирнице животињског порекла које су извор беланчевина и засићених масноћа које утичу на повишен ниво холестерола и развој атеросклерозе. 

МУСАКА ОД ПШЕНИЦЕ И СУВИХ ШЉИВА

Потребно је:

800 г кромпира

200 г пшенице

80 г сувих шљива

20 г ораха

4 кашике парадајз-пиреа

суви зачин

пола кашике рузмарина

Кромпир исећи на танке колутове, пшеницу скувати, а суве шљиве мало обарити.

У ватросталну чинију ређати прво кромпир, ситно сецкане суве шљиве, а затим пшеницу помешану с орасима.

Парадајз-пире разблажити водом у којој се размути суви зачин по укусу и тиме прелити мусаку. Посути је рузмарином и пећи 45 минута на 200 степени.

ПОСНЕ ПАПРИКЕ

Потребно је:

свеже паприке

печурке

празилук

парадајз у туби

пиринач

со, бибер, першун

Издинстати исецкане печурке и празилук на води, обарити пиринач, све спојити и додати зачине. Паприке пунити смесом, поређати у тепсију, залити парадајзом размућеним с мало воде да огрезну и пећи на умереној температури. Повремено окретати док паприка не омекша.

СЛАТКЕ КУГЛИЦЕ

Потребно је:

100 г млевених сувих шљива

100 г млевених ораха

100 г млевених бадема

100 г млевених сувих смокава

50 г млевених лешника

мало меда

мало лимуновог сока

Спојити наведене састојке па додати мед и лимунов сок да се састојци увежу и да се лоптице обликују. Уваљати их у млевене лешнике, претходно мало пропечене, и послужити.