Нови стил – арт-деко

Међународна изложба декоративних уметности и индустрије, која је у Паризу одржана 1925. године, промовисала је један нови стил – стил арт-деко, који убрзо постаје светски хит. Арт-деко се огледао у изванредним примерима примењених уметности на намештају, лампама, текстилу, детаљима, тапетама. Столице фотеље, комоде и софре рађене су тако да се сваки комад састоји од више засебних делова, спојених међусобно декоративним спонама у јединствену, чврсту, ликовну и функционалну целину. Скупоцене материјале као што су егзотичне врсте дрвета, седеф, змијска кожа, кожа ајкуле, оријентални лак, бронза, обрађивали су мајстори уметничких заната да би их повезали у употребни предмет максималне елеганције. У томе је предњачио Француз Емил Жак Ралман, који је богатој клијентели нудио префињено обликоване предмете од абоноса, у комбинацији са седефом или од палисандера са корњачином кором...

Боје су упадљиве и смеле, али у веома рафинираним комбинацијама. Читава једна генерација француских дизајнера бранила је част француског талента за лепоту ентеријера и унутрашње декорације. Утицај афричке уметности на сликаре кубизма и сакупљање афричких предмета у авангардним круговима уметничког Париза утицао је на дизајн ентеријера и моду, уопште. У томе се нарочито истицао модни креатор Жак Дусе, који је био мецена најавангарднијим дизајнерима тог времена.

Паралелно са ар декоом, развијао се и радикални модернизам, промовисан на поменутој изложби као „нови дух”, који одбацује сваку врсту декорације. Ле Корбизије у сарадњи са Шарлотом Перијан пројектује феноменалне нове форме, користећи челик и кожу у служби пуног комфора. Међу најпознатије модернистичке „иконе” тога времена убрајају се столице „Васили” Марсела Брејера и „Барселона” Мис ван дер Роа, аутора познате максиме „Мање је више”. Они су симбол херојског доба Модерне и као архетипови стоје у основи целог покрета.

Шта је обележило раздобље између 1920. и 1930. године

Биле су то последње, луде године џез ере, у којима жене откривају самосвест и сликају се за рекламе. У Њујорку је отворен Музеј модерне уметности МОМА, Томас Ман пише „Чаробни брег”, Џејмс Џојс објављује „Уликса”, Анри Бретон објављује „Надреализам и сликарство”, изводи се Равелов „Болеро” и Гершвинов „Американац у Паризу”.

Луј Армстронг први пут наступа у Чикагу, чита се „Велики Гетсби” Скота Фицџералда, Шагал и Кандински напуштају СССР... Фриц Ланг снима „Метрополис”, Грета Гарбо дебитује на филму, док жене неутешно плачу за рано преминулим филмским идолом Рудолфом Валентином, Волт Дизни скицира свог Микија Мауса.

Умиру Франц Кафка и Антонио Гауди, као и Лењин.

Александар Флеминг открива пеницилин, у Великој Британији емитује се прва ТВ емисија. Њујоршка берза доживљава слом, а будућа најпознатија имена архитектуре и дизајна окупљају се око Баухауса.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs