Novi stil – art-deko

Međunarodna izložba dekorativnih umetnosti i industrije, koja je u Parizu održana 1925. godine, promovisala je jedan novi stil – stil art-deko, koji ubrzo postaje svetski hit. Art-deko se ogledao u izvanrednim primerima primenjenih umetnosti na nameštaju, lampama, tekstilu, detaljima, tapetama. Stolice fotelje, komode i sofre rađene su tako da se svaki komad sastoji od više zasebnih delova, spojenih međusobno dekorativnim sponama u jedinstvenu, čvrstu, likovnu i funkcionalnu celinu. Skupocene materijale kao što su egzotične vrste drveta, sedef, zmijska koža, koža ajkule, orijentalni lak, bronza, obrađivali su majstori umetničkih zanata da bi ih povezali u upotrebni predmet maksimalne elegancije. U tome je prednjačio Francuz Emil Žak Ralman, koji je bogatoj klijenteli nudio prefinjeno oblikovane predmete od abonosa, u kombinaciji sa sedefom ili od palisandera sa kornjačinom korom...

Boje su upadljive i smele, ali u veoma rafiniranim kombinacijama. Čitava jedna generacija francuskih dizajnera branila je čast francuskog talenta za lepotu enterijera i unutrašnje dekoracije. Uticaj afričke umetnosti na slikare kubizma i sakupljanje afričkih predmeta u avangardnim krugovima umetničkog Pariza uticao je na dizajn enterijera i modu, uopšte. U tome se naročito isticao modni kreator Žak Duse, koji je bio mecena najavangardnijim dizajnerima tog vremena.

Paralelno sa ar dekoom, razvijao se i radikalni modernizam, promovisan na pomenutoj izložbi kao „novi duh”, koji odbacuje svaku vrstu dekoracije. Le Korbizije u saradnji sa Šarlotom Perijan projektuje fenomenalne nove forme, koristeći čelik i kožu u službi punog komfora. Među najpoznatije modernističke „ikone” toga vremena ubrajaju se stolice „Vasili” Marsela Brejera i „Barselona” Mis van der Roa, autora poznate maksime „Manje je više”. Oni su simbol herojskog doba Moderne i kao arhetipovi stoje u osnovi celog pokreta.

Šta je obeležilo razdoblje između 1920. i 1930. godine

Bile su to poslednje, lude godine džez ere, u kojima žene otkrivaju samosvest i slikaju se za reklame. U Njujorku je otvoren Muzej moderne umetnosti MOMA, Tomas Man piše „Čarobni breg”, Džejms Džojs objavljuje „Uliksa”, Anri Breton objavljuje „Nadrealizam i slikarstvo”, izvodi se Ravelov „Bolero” i Geršvinov „Amerikanac u Parizu”.

Luj Armstrong prvi put nastupa u Čikagu, čita se „Veliki Getsbi” Skota Ficdžeralda, Šagal i Kandinski napuštaju SSSR... Fric Lang snima „Metropolis”, Greta Garbo debituje na filmu, dok žene neutešno plaču za rano preminulim filmskim idolom Rudolfom Valentinom, Volt Dizni skicira svog Mikija Mausa.

Umiru Franc Kafka i Antonio Gaudi, kao i Lenjin.

Aleksandar Fleming otkriva penicilin, u Velikoj Britaniji emituje se prva TV emisija. Njujorška berza doživljava slom, a buduća najpoznatija imena arhitekture i dizajna okupljaju se oko Bauhausa.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs