Лепота на први клик
Учени смо да не судимо о књизи по њеним корицама, али у доба друштвених мрежа, где је изглед често „визит карта”, овај савет постаје све теже следити. На Инстаграму, ТикТоку или Фејсбуку, први утисак је често визуелан, а физичка привлачност има снажну моћ утицаја.
Социјална психологија указује на феномен који се назива „хало ефекат”, појава где људи који се сматрају физички привлачним аутоматски бивају доживљени као љубазнији, паметнији или успешнији.
Физичка привлачност је некада обухватала тело и лице, али сада иде даље. Филтери, уређивање фотографија, често и помоћу вештачке интелигенције, као и пажљиво осмишљени кадрови стварају нови стандард „дигиталне лепоте”. Појединац постаје бренд.
Ова естетска игра, међутим, није без последица – изазива несигурност код многих корисника, али и отвара простор за нову врсту дискриминације, засновану искључиво на изгледу.
Истраживања показују да људи често повезују лепоту са добротом. Другим речима, лепа особа често добија поверење, чак и ако то није заслужено. Једна студија је открила да су физички привлачни кандидати на интервјуима за посао добијали боље оцене за „личност” у поређењу са мање привлачним конкурентима, чак и када су им квалификације биле идентичне.
У ери друштвених мрежа, где је све на продају, од изгледа до начина живота, важно је преиспитати колико треба дозволити привлачности да утиче на нашу перцепцију других људи. Да ли ће нечији савршено уређен feed бити и доказ његове или њене доброте? Или је време да дубље размислимо и вратимо се оном савету из детињства – да истинска вредност долази изнутра.
Стандарди лепоте су увек изазовни, а сада више него икад. Захваљујући фитнесу и друштвеним медијима, естетика има много већу тежину, посебно међу млађим генерацијама.
Друштвене мреже замагљују реалне тежње тела. Осим тога, „тајне” одређених дијета и фотографије, могу учинити да тела изгледају знатно другачије него што јесу у стварности. Ова нездрава култура само је довела до повећања поремећаја везаних за тело и исхрану.
Модерна слика тела је „ђавоља радионица” створена у уму, а самопоштовање је, директно или индиректно, умањено друштвеним стандардима. Нико више не помиње чињеницу да је начин на који видимо себе и нашу индивидуалну фигуру оно што заиста вреди, пише портал Дистракшн магазин.
Социолошка револуција
Еволуција није само биолошка, већ и социолошка. Наше друштво од женског тела прави објекат, што је узрок већег броја поремећаја везаних за тело код жена.
Начин на који Холивуд приказује женско тело, то чини још тежим. Филмови често бирају глумице млађе од доби приказане у филму. У последњих 10 година, најбоље продукције Холивуда приказале су више од 40% младих жена у „секси одећи” и 35% у неком облику голотиње, док је готово 61% глумица било мршаво.
Приказивање женских тела у медијима не усклађује се са друштвом у којем живимо, али се такав утисак ствара због доступности, као и тенденције мозга да се ослања на тренутне примере, који можда и не одражавају истину. Код деце и младих приказивање у медијима може довести до нереалних очекивања од тела, а то обликује и наше мисаоне процесе.
У прошлости, маркетиншке кампање и филмови користили су женска тела као начин да умире мушки поглед. Сада се ради о оснаживању жена да се осећају пријатно у својој кожи. Жене уживају у показивању својих тела, облачењу и изгледу, и то раде јер им се стварно свиђа, а не да би импресионирале неког мушкарца.
Слика тела је, такође, конструисана друштвено, а не биолошки. Анализа слика тела током година, показала је трендове који се крећу од „пуних” и „пунокрвних” до „равних стомака” и „мршавих”. Друштвени стандарди лепоте се стално мењају, па уместо да се тежи тим стандардима, треба поставити и остваривати личне жеље.
Друштвене групе могу утицати на позитивност слике о телу сваког појединца. Кључно је ставити себе у окружење које делује негујуће и позитивно утиче на ваше самопоуздање.
Стандарди лепоте и естетике би требало да нагласе оно што је здраво, а не оно што изгледа добро. Поред тога, слику свог тела треба посматрати из личне перспективе референци и циљева, а не из ракурса друштвених очекивања.
Ако се неко нађе у ситуацији да „јури” специфичан телесни изглед, нема ничег лошег у томе, све док је то лични пројекат ослобођен спољног притиска. Порука треба да гласи: прво воли себе, закључује Дистракшн магазин.
