Плод дуње је витаминска бомба јесени, јер садржи велике количине витамина Ц, витамине А, Е, ПП, Б1, Б2, као и калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и органске и неорганске киселине. Поред тога, садржи и протеине, дијетална влакна и угљене хидрате.

Дуња се, нажалост, ретко једе у сировом стању, већ се најчешће прерађује у компоте, желее, сокове, слатко или се користи за прављење чувене ракије дуњеваче.

Дуње су и одлични природни освеживачи ваздуха, па не чуди што су их наше баке некада давно чувале на орманима током зиме.

Народна медицина одавнина користи дуње за лечење. Захваљујући танину и слузи, ова воћка повољно делује на рад црева и спречава инфективне болести. Садржи и доста пектина, који повољно утиче на крвни систем, помаже у снижавању крвног притиска и холестерола. Сок од дуње се препоручује против кашља, асме и дијареје, док се печена или кувана дуња, због високог садржаја гвожђа, посебно погодује анемичним особама, али је одлична и за лечење упала желудачне и цревне слузокоже. Дуња се употребљава и код упале слузокоже ждрела, крајника, дисајних путева, као и за ублажавање обилних менструација.

Чај лечи несаницу и дијареју

Дуња је оријентално воће које углавном расте у централној Азији, Ирану и у земљама Кавказа. Узгајала се и у старој Грчкој, где се сматрала симболом љубави и плодности. Према легенди, дуњу је Париз поклонио Афродити, а од тада је једно од њених назива и „златна јабука“.

Чај од дуњиних семенки лечи несаницу, ублажава напетост и отклања непријатан задах, док слуз од семенки лечи опекотине и ране. Чај од листова дуње је одличан природан лек за заустављање дијареје.

Због њених лековитих својстава дуњу у народу често зову „краљица јесени“, а чај од плода ове воћке благотворно делује на дисајне тегобе, смирује кашаљ, промуклост и ублажава симптоме бронхитиса.

Свакодневно конзумирање дуње у сировом стању показало се као благотворно помоћно средство код туберкулозе, проблема са отежаним радом јетре, код дизентерије, као и код болести очију.

Сирова дуња се не препоручује особама са чиревима и другим акутним обољењима желуца, јер због снажног адстрингентног дејства, може довести до грчева и погоршати стање.

Компот од дуње се препоручује код проблема са цревима или желуцем, док је сок од ове воћке једно од најбољих средстава против декубитуса (рана које настају на телу услед дугог лежања) опекотина, испуцале коже, свраба.

Дуња се добро показала и у јачању имунитета што свима нама у зимско време, а посебно сада у време епидемија вируса, добро дође.

Сезона бербе дуње пада крајем јесени, па је сада тренутак да уживате у свим њеним благодетима и корисним својствима.

Бакино слатко од дуња 

Кување слатког од дуња, по старинском рецепту, једноставно је и не захтева неке посебне кулинарске вештине. Уз овај рецепт и сами ћете уживати у мирису и укусу који подсећа на детињство и бакину оставу.
Састојци:
• 1 кг дуња
• 800 гр шећера
• 2 л воде
• 2 лимуна
• 100 гр ораха 
Припрема: 
Дуње очистите и ољуштите, изрендајте на крупно ренде или их исецкајте на коцкице, ако тако више волите. Ставите их у чинију са водом у коју сте ставили сок једног лимуна да не поцрне.
Сипајте у шерпу два литра воде, пребаците дуње, које сте претходно оцедили и ставите да се кувају седам минута.
У другу шерпу ставите шећер па додајте 300 мл воде, па ушпинујте. Извадите дуње па их убаците у шпинован шећер.
Кувајте сат времена да се се слатко скува. Кад избију густи бели мехурови и дуње постану стакласте слатко је готово.
Пред крај насеците колутове једног лимуна и убаците исцекане орахе. Слатко можете сипати вруће у опране и стерилисане тегле па их окренути или шерпу покрити мокром крпом па оставити да преноћи и потпуно се охлади, па онда сипати у чисте тегле и затворити.