Омиљено дете – табу или реалност?

Неписано је правило да сву децу треба волети и третирати једнако. Истина је, међутим, да већина родитеља ипак фаворизује једно од своје деце, показује психолошко истраживање.

 Упркос томе што ће то невољно поделити са другима, па чак неће признати ни себи, чињеница да родитељи често имају омиљено дете само говори о томе да се ради о једној нормалној и уобичајеној ситуацији.

Зашто се догађа да родитељу фаворизују једно своје дете? Једна од ствари која утиче на то је ред рођења. Омиљено дете може бити прво, али је више од половине испитаника у психолошком истраживању одговорило да фаворизује своје најмлађе дете. Омиљено дете у породицама са троје деце је веома ретко оно средње. Постоји и познати синдром средњег детета, када се оно осећа изоловано и занемарено.

Други разлози за одабир омиљеног детета повезани су са личношћу родитеља и његовим животним искуствима. Наша деца рефлектују наше особине, било да су добре или лоше. Није чудно онда да родитељ више воли да проводи време са дететом које му даје осећај да је успешан, а то подсвесно доживљава ако препозна неке своје особине у њему.

Квалитет породичних односа је, такође, важан фактор. Нека деца понекад подсећају родитеља на особу из прошлости која им је пуно значила, на пример на умрлог родитеља или најдражу тетку.

Као што се све мења, тако се мења и одабир омиљеног детета. Сам концепт има врло флуидну природу. Људи се мењају, а деца нарочито, јер су тек у поступку формирања своје личности.

Понекад родитељи често мењају одабир омиљеног детета и то признају деци, најчешће покушавајући их подстакнути на лепше понашање.