Пакито, пица-мајстор у свету интернета

Немогуће је почети причу с Павлом Бранковићем, једним од најпознатијих инфлуенсера и фуд блогера, и то у ресторану, а да му не завирите у тањир. Иако је било врело јутро, пио је само сок од цеђене поморанџе, па даље нисмо инсистирали на јеловнику. Додуше, с времена на време, током разговора „бацао је око” на пуне руке конобара и оближње столове, упоредо пратећи и шта се дешава на дисплеју телефона, јер су само стизале многобројне поруке и мејлови.

Павле је рођени Ваљевац. После завршене гимназије, и то усред бомбардовања 1999. године, отишао је у Праг на Англо-амерички универзитет за бизнис и администрацију, а онда је од једног до другог успешног посла дошао до кулинарства.

– Моја завршна година у гимназији прекинута је бомбардовањем. То је врло важно за контекст у коме сам се нашао. Једва сам изашао из земље, ишао сам комбијем на пријемни, а вратио се камионом. Сећам се, после два дана смо стигли до Хоргоша. Родитељи су били разумни и схватили су да је то добро за мене. Моја две године старија сестра је већ студирала и она је остала у Србији – присећа се наш саговорник.

Чешка, Шпанија, Италија

Открива да је избор пао на Чешку, јер је тамо имао познаника на кога је могао да се ослони и рачуна.

Иако је стигао у потпуно нову средину, каже да је то био леп период у његовом животу, јер са 19 година ништа ти се не чини проблематичним.

Када је завршио студије, почело је путешествије.

– Отишао сам у Шпанију. Уписао школу језика и, опет, све из почетка кренуо: радио, учио, живео у разним градовима. Градио сам живот и себе на тај начин. Накратко сам опет био у Чешкој и од 2005. године сам у Србији – прича Павле.

Признаје да у почетку није био, у пословном смислу, везан за гастрономију, али је брзо увидео потенцијал ове индустрије, па је после свега одлучио да похађа и заврши у Италији Кулинарски институт за странце.

Поставио је сопствeни бренд „Pizzagram”, препознатљив по необичним комбинацијама укуса. У почетку је радио као пица-мајстор, а када су захтеви тржишта превазишли могућности једног, престао је да меси и бавио се организацијом посла.

Вођен хедонизмом, уживањем у храни, Павле је постао и Пакито, инфлуенсер који се бави препоруком хране с армијом пратилаца на друштвеним мрежама.

Док му једни „скидају капу” јер кажу да нико као он не умаче тако врућу погачу у кајмак, други га не воле, јер мисле да се фолира, не верују да може да једе и шкољке и печење...

– Не пишем критику, само представљам оно што ми се допада. Да сам критичар могу да кажу они који ме посматрају површно или ме не воле. Држим се принципа да не пишем лоше о људима, куварима, ресторанима, јер разумем какав је то посао. Некада се догоди грешка због неке непредвиђене ситуације у кухињи која се превазиђе. И ако се и понови за три или шест месеци, то је случајност. И мој мајстор, иако зна све процедуре, може да омаши са шунком, јер је устао „на леву ногу” или му једноставно „није дан”. Али, ако се то дешава дан за даном, неки проблем постоји. Али није на мени да то критикујем. Тржиште је најбољи критичар – одговара наш саговорник.

Објашњава да му је ангажовање на друштвеним мрежама хоби и разонода, док посао носи неке друге ствари – и лепе и тешке.

Укус хране је најважнији

– Укус хране је најважнији, где год да идете на клопу. То је оно што мора да поштују и фајн дајнинг, али и обични ресторани. Данас је и презентација постала битна: људи желе да виде, да осете, да пробају нешто друго, да од хране направе доживљај... Међутим, ноте, укуси увек побеђују. Поштујем оне који с високим кулинарским знањем искомбинују невероватне ствари. То је хедонизам, мада би све требало да буде уживање у храни, а не да је циљ преједање. Ако је идеја да се само наједеш, можеш да узмеш сваког дана два килограма хлеба и паштету – подсећа Пакито.

Спремање хране се променило, посебно у свету, и то нико не може да оспори, па се на кулинарској сцени могу наћи најразноврснији производи. Павле, међутим, верује да од тога није направљена никаква филозофија, већ је само дошло до великог напретка у овој области.– Истражују се нове технике, нови укуси... Људи вредно и предано раде на томе, па се гастрономија и индустрија хране побољшавају – каже Павле Бранковић.

Најбоље печење у Борчи

Павле Бранковић каже како је немогуће некада рећи да је негде нека храна најбоља, да су негде ћевапи или бурек врхунски, торта савршена... Јер, мења се укус оног ко то оцењује, али и гастрономска понуда. Финесе се, у кулинарском занату, стално дорађују. Ипак, за печење, као „из топа” каже да је најбоље у једном ресторану у Борчи.

Открива и да воли све да једе, али му највише пријају буреци, печења, разна масна и јака храна, али и морски плодови.

Свако јутро тренинг

Два метра висок, Павле каже да редовно одржава кондицију и тренира, вежба шест пута недељно.

– То је за мене рутина и савршен почетак дана. Највише волим да рано ујутру прво обавим тренинг, а онда започнем с осталим обавезама које диктира тај дан.

Иако је од 25 године предузетник, никад није био запослен, није радио за другог. Признаје да се често неке ствари прелију и у део дана предвиђен за одмор. То су најчешће неке поруке, мејлови, позиви, али он то ни не сматра пословним обавезама. Ипак, каже да посао није све на свету. Испуњавају га породица, пријатељи, путовања... Посебно задовољство му је да открива нове ресторане, укусе, јела и да о томе пише.

Павле је објавио пилот-епизоду серијала „Пакитов пут”. Рецензија о „топ-пет” бурека је сјајно прошла, а формат ће, како је најавио, бити сличан раду познатог кулинарског мага Ентонија Бордена.

Неоправдано на лошем гласу

Павле признаје да је одувек волео да поједе добру пицу, али да то није било кључно да се посвети прављењу овог гастрономског специјалитета. Не прихвата опште мишљење да пица није квалитетна, здрава исхрана:

– Неко ко доручкује рамстек, мало квалитетног сира и чери парадајз рећи ће да је баш здраво и квалитетно јео. Али, и код пице разлику у квалитету прави тесто. Може да се направи и подлога која је здравија.

Заправо, Павле је схватио да „нема ко не воли пицу” и да она има огроман потенцијал када је реч о бизнису, па је одлучио да направи нешто другачије и квалитетно, од врхунских сировина, махом из Италије. Следећи корак за њега је био прављење налога на друштвеним мрежама, али како није био задовољан како су то други радили за њега, ствар је узео у своје руке. И у овој области се дошколовао, похађао обуке, пратио трендове, па је подигао посету и својим налозима и свом бренду, а тако је настао његов налог на коме снима све о укусима који му пријају.

Сада планира да пласира и друге гастро брендове.

Вино и питоми Пијемонт

У Италију иде често, воли да обилази градове, специфичне регије. Највише воли Пијемонт регију, мисли да је тамо најлепше, мало питомије од Тоскане, с феноменалним винима, градовима и селима, а од градова издваја Сијену и Фиренцу.