Сви знамо када вучемо лош потез
Шахисткиња и професорка економије Марија Урошевић многе поуке из шаха успешно је применила у раду с ђацима и памти речи свог тренера „мораш да запнеш”. Зашто је посао наставника леп
Народ би рекао да Господ није жалио у земаљским даровима за Марију Урошевић из Крушевца. Она је мастер економиста, докторанд Економског факултета Универзитета у Нишу, али и шаховски мајстор и лиценцирани инструктор Међународне шаховске федерације (ФИДЕ).
– Шах сам почела да играм са 12 година. Била сам млади шаховски професионалац играјући на много турнира, понекад и представљајући своју земљу на европским и светским такмичењима. Након студија, осим играња у првој женској лиги Србије и на неколико шампионата, више сам се пронашла у тренерском раду. Годинама уназад водила сам шаховску школу у Крушевцу, али и у Грчкој, где сам се такође бавила и проблемским шахом који ми је донео и титулу првакиње Грчке у овој категорији. Титуле ФИДЕ шаховског мајстора и лиценцираног међународног шаховског инструктора су моје дипломе из шаховског света, које ми и дан-данас отварају нове прилике и могућности – каже Марија.
Успех у предузетништву
Професионално усмерење Марију је ипак одвело на друга поља. Сада предаје предузетништво у Медицинској школи у Крушевцу и професор је економије и бизниса у Гимназији у том граду. Са својим ученицима освајала је награде на многим такмичењима и у шаху и у предузетништву, а 2020. Град Крушевац је Марији доделио Светосавску повељу за достигнућа у области образовања и спорта, а 2021. године Видовданску похвалу за допринос у шаху и образовању младих.
– Ове награде обједињују и мој тренерски рад. Годинама уназад, стотине деце је померало фигурице у мојој шаховској радионици која је такође изнедрила безброј медаља на општинском, регионалном и националном нивоу – каже наша саговорница.
Ипак, посебно истиче учествовање својих ученика у програму „Ученичка компанија – Достигнућа младих Србије” већ неколико година. Па је тако 2019. Медицинска школа с производом „мамурко”, напитком за регенерацију организма против мамурлука, била национални победник и представник Србије у Француској. Годину касније иста школа је представила фрагментирани мушки накит и постала вицешампион Србије. Последњих шест година кроз рад у Медицинској школи и Гимназији оформљено је стотину ученичких компанија које су се различитим производима представљале у школи и на локалном нивоу.
У време када се све мање младих одлучује за посао наставника, логично следи питање шта је мотивише и колико је тешко данас радити с децом?
– Верујем да ниједан напор, воља да се нешто уради, подели, пружи другом није узалуд. Уколико желите да будете успешни, спремите се на пуно изазова и потешкоћа. Али, тако је у сваком послу, не само у педагогији. Промене савремене културе и нове технологије нису стигле да измене људску природу: оно што смо ми радили у школским клупама раде и наши ђаци. Наравно, ту су неке модификације с обе стране, али суштина је остала иста. Када разумете да радите с децом, томе прилагодите очекивања и када знате шта желите да урадите с њима, ниједан дан у учионици неће бити само одлазак на посао, већ баш право место и време где треба да будете – објашњава своју животну филозофију професорка.
Марија Урошевић сматра да педагошки рад не треба да се генерализује. Уосталом сваки разред је посебан. Али, оно што је важно за све наставнике јесте да морају да буду узор младим људима који их гледају, а потом и слушају сваког дана.
– Треба разговарати с њима језиком који они разумеју – каже наша саговорница. С аспекта економисте додаје:
– Треба истражити циљну групу и прилагодити, иновирати свој производ.
Опет у просвети је, каже за себе, економски натуралиста који све појаве и догађаје испитује заједно с ђацима путем примера, анализе, измештања углова посматрања, вежби, излагања.
Ученике учи да непрекидно постављају питања.
За успех верује да је битна мотивација, видети своју сврху у чињењу било чега.
– Као што ми је пуно пута говорио мој тренер, велемајстор Душан Рајковић: „Мораш да запнеш”. И тако сваки потез, сваку партију, сваки турнир, сваки дан... Када изгубиш, треба да пустиш. Ослобађаш се страха. Оно што разликује велемајсторе од аматера јесте преузимање ризика и кредибилна процена позиције, која тек треба да настане. Сви ми знамо када вучемо лош потез, када, иако смо свесни да није добро по нас, ми ипак то урадимо. За такве ситуације битна је самоконтрола – објашњава Марија.
Играње шаха се некад везивало за мушкарце, последњих година су све успешније жене. Уместо коментара препоручује свима да погледају Нетфликсову серију „Дамин гамбит” или прочитају истоимену књигу о животу и каријери младе шахисткиње. Марија верује да су глобална популаризација шаха, интернет, нарочито онлајн сервиси и стримовање учинили своје. Открива како све чешће дискутује са својим пријатељицама из шаховског света које нису српске националности да ли би у потпуности требало да се пребаце на тржиште шаховских инфлуенсерки.
– Ипак, и поред напретка женског шаха, дискриминација је и даље присутна која се огледа у неједнаким условима и подвојеним категоријама (женски и мушки шах). Да ли ће генерације које долазе променити стање на 64 поља, остаје да видимо – наводи шахисткиња.
Љубав према путовањима
Осим што је бивша кадетска и омладинска првакиња члан кадетске и омладинске репрезентације Југославије – Србије у шаху, Марија је и менаџер у спорту и здравству, фриленсер маркетар, предузетница у фитнесу, телевизијски новинар. Путовања су њена велика љубав.
– Живела сам у неколико градова, три земље и на једном грчком острву. Фотографија ми улепшава многобројна путовања и одласке у природу. Срећа и жеља никада не иду заједно. Стоички покушавам да обуздам своја хтења, али када је реч о откривању нових светова ту увек поклекнем. Следећа жељена дестинација је Јапан – открива наша саговорница.
Летњи распуст
– Подстицање мојих ученика да преузму иницијативу, да буду свесни сопствене одговорности и направе сами промену коју желе да виде, утиче дубоко и на мене. Дугорочно планирање одавно не практикујем, већ се фокусирам на оно што могу данас да урадим. А сада је план пуним плућима „дисати” летњи распуст – поручује Марија Урошевић.
Таленат отвореног ума
– Потребно је двоје да би се упознао један, ми видимо себе кроз очи других. Најјасније сам сагледала себе кроз отвореност према људима и слободи да будем креативна и иновативна у сваком деловању. Развијене интерперсоналне вештине и појачана имагинација раскрчили су пут другим карактеристикама моје личности. Таленат отвореног ума одиграо је, али и даље игра кључну улогу у мом животу – наводи наша саговорница.
