Пестицид од љутe паприке
Гимназијалци из Зајечара победили су на националном такмичењу младих предузетника и презентујући свој изум пласирали се на скуп најбољих европских ученичких компанија у јулу у Турској
Гимназијалци из Зајечара освојили су ове године прво место на Националном такмичењу најбољих ученичких компанија које је недавно одржано у Београду. Њихов предузетнички тим „ЗаЧили” произвео је еколошки чисто и органско средство за заштиту биљака, па ће нас у јулу представљати на европском такмичењу ученичких компанија које ће бити одржано у Истанбулу.
Радило се озбиљно и посвећено. Конкуренција је била јака, много младог света желело је да се опроба у предузетничким водама.
Спојили храну, науку и локалну заједницу
Ипак, Зајечарци су проглашени за најбољу екипу захваљујући ментору Борку Бенину и свом професору физике Младену Шљивовићу.
Професор је с њима био од почетка припрема па је његово богато искуство помогло да Јован Бузаџин, Анђела Миловановић, Марија Стојановић, Миа Миловановић и Павле Василијевић постану прваци и да ускоро почну с припремама за Турску. А до Истанбула има још пуно посла. Треба радити на презентацији, али и паралелно на још много фронтова. У потрази су и за спонзорима, јер пут на европско такмичење захтева и новац који зајечарска гимназија нема. Пуно је ситница на које треба мислити, јер и гардероба мора бити у нивоу с осталим европским екипама и у складу с реномеом такмичења.
– Прошле године добили смо позив да учествујемо у овом европском пројекту и требало је да смислимо нешто што ће повезати и храну и науку и локалну заједницу. Тако смо дошли на идеју да се у источној Србији опробамо с гајењем чили паприке. Али шта с њом? Један од чланова екипе, Јован дошао је на идеју да њену љутину користимо као средство за заштиту биља. Кренули смо да истражујемо. Има доста радова о тој теми, писали су Американци, Мексиканци и други, и онда смо почели да правимо бизнис план за пестицид. Узгајали чили паприку, обрали, екстраховали најљући њен део и од тога направили производ „Зајечар чили”, скраћено „ЗаЧили”. Симпатичан назив, свидео нам се – каже професор физике.
Професор Шљивовић помиње и да су се средњошколци нашли на обуци у Агенцији за развој источне Србије (РАРИС).
– У нашој земљи има oко 6.000 регистрованих органских произвођача, а под производњом је мање од један проценат укупних површина. Да бисмо кренули у производњу треба имати и фабрику, средства, и није реално очекивати да се наш производ нађе на тржишту, али ако би неко био заинтересован, зашто да не, нашао би пут до произвођача, наших и страних, али у пољопривреди треба најмање годину дана да би се нешто произвело. Свему томе посветили смо пуно пажње и анализа у бизнис плану. Направили смо и лого, прорачун трошкова у наредних пет година – каже наш саговорник.
Професор Шљивовић је одан свом послу, омиљен је међу ђацима. Ентузијазам га не напушта и поред мале плате.
– Волим да се играм у учионици. Предајем физику и примењене науке, а овај други предмет ми даје слободу да могу да истражујем – каже наш саговорник који се пре две године прихватио подухвата да с ђацима осмишљава живот на Марсу, у другом пројекту, и како на кварцу и оксиду гвожђа и алуминијума одгајити пасуљ и пшеницу. Коначно решење се и даље тражи – каже нам професор, јер „марсиште” очигледно није баш лак залогај.
Прошле године био је гост у Вашингтону и Охају на позив америчког Конгреса у оквиру пројекта „Отворени свет” за земље Источне Европе. Аутор је курса који повезује природне науке и свет око нас који је онлајн слушало 12.000 полазника. Имао је радионице у страним земљама, у Енглеској је био на обуци за рад и примену 3Д штампача у настави.
Примена стеченог знања у пракси
Разне организације из области образовања су га чак пет пута до сада позвале и угостиле у Бриселу.
Колико је важно предузетништво у школама?
– Ми грешимо када је реч о плану и програму. Наставник је у нашем школству у незавидној ситуацији. Програм је пренатрпан, има јако много наставних јединица и тешко је то све стићи и испредавати ученицима. Не остаје много времена за креативан рад, за примену стеченог знања у пракси, углавном се све своди на теоретско знање, и тако се и види на разним такмичењима. Наши ученици ће решити неки теоретски задатак, али неће имати искуства у практичној примени тог знања. Оно што се научи као теорија брзо се и заборави – каже професор Шљивовић.
Он поручује просветним властима који доносе одлуке да су нам деца паметна, али да их не учимо да размишљају него да понављају.
На такмичењу 20 тимова
Осим зајечарских гимназијалаца још двадесетак најбољих тимова из средњих школа из Србије представило је производе и услуге својих компанија у оквиру продајног сајма, презентујући публици и жирију бизнис планове. На свечаној церемонији доделе награда присутнима се обратио Стефан Лазаревић, генерални директор компаније НЦР Србија с пет хиљада запослених која је покровитељ такмичења у сарадњи с организацијом „Достигнућа младих у Србији”. Ова организација већ 18 година спроводи образовне програме из области предузетништва у школама широм Србије и део је глобалне мреже „Џуниор ачивмент ворлдвајд” која постоји од 1919. године.
Такмичење је одржано уз финансијску помоћ Америчке агенције за међународни развој, НЦР фондације и Министарства просвете.
