За срећу им није потребно много

Весели људи који на тргoвима спонтано играју самбу и танго.

Раскошни хотели намењени странцима и оронуле зграде из колонијалног периода, без прозора и врата у којима живи домаће становништво.

Полупразни рафови у маркетима и препуни ресторани звучних имена у којима се сатима чека на слободно место. Престижни, светски признати универзитети, чувене клинике...

Динамична престоница

Широки, плански изграђени булевари и хаотичан саобраћај у којем се могу видети најнеобичнија превозна средства.

И деца. Опуштена и спонтана која, као код нас у „предтехнолошкој ери”, по цео дан проводе на улици и искрено се обрадују када им туристи дају бомбону или неку другу ситницу.

То су само неке од импресија које туристи из Европе могу осетити у Хавани, динамичној, двомилионској престоници Републике Кубе. На први поглед хаотични и пуни контраста, сви они стварају једну складну целину која се најједноставније може описати у три речи – неподношљива лакоћа живљења.

„Главни утисак који посетиоци из других делова света, а посебно из Европе, могу понети с Кубе јесте да за срећу није потребно много. Овде нема оне ужурбаности, нервозе, сталне јурњаве за послом, опседнутости технологијом која је карактеристична за друге делове света. Види се да је оскудица, да се живи тешко, да се људи сналазе на различите начине да би нешто зарадили, али их то не спречава да буду весели, срдачни, спонтани, да с осмехом прихватају све животне ситуације. Та опуштеност и даље је један од симбола Хаване”, истиче Ирена Тодоровић, туристички водич из Београда, која је недавно посетила ову карипску престоницу.

Прошло је већ шест деценија како је на Куби извршена социјалистичка револуција чији су симболи Фидел Кастро и Ернесто Че Гевара. Толико трају и санкције које је њен најмоћнији сусед – САД наметнуо овој земљи. Револуција и санкције оставиле су трајан печат и на њену престоницу „San Cristobal de La Habana”, како се на шпанском назива овај град.

Али одређене промене се ипак примећују, мада кубанске власти у ери после Фидела и Раула Кастра нису мењале основе своје политике.

Тако се последњих година у Хавани може видети све више туриста из САД што је раније била реткост. Наравно, има их и из других делова света, а због санкција које их спречавају да иду у остале земље чини се да су ове и прошле године посебно бројни Руси. Нема више ни ограничења у приступу интернету, који се слободно може користити, што до пре неколико година није био случај, а има и других примера отварања према западу. Али чини се да и криза узима све више маха, што се посебно може видети по ценама, које су знатно више него ранијих година, па туристима није јасно како Кубанци са својим скромним зарадама могу да саставе крај с крајем. Ту су и друга изненађења. Рецимо, у маркетима, продавницама, ресторанима користе се готово искључиво картице, што је било изненађење за већину туриста. За готовину се могло куповати, углавном само на улици. За један евро добија се око сто кубанских пезоза, а цене су, за тамошња примања, високе и сличне су нашима. Један од производа до којег није лако доћи и није јефтин јесте вода, која се овде купује или прокувава. По целом граду се могу видети људи који тако набављену воду у литарским флашама носе по улици.

Ипак, и поред тих тешкоћа људи су поносни на своју тешко стечену слободу и независност. Једна од позитивних ствари које је револуција донела јесу складни односи међу различитим етничким групама – потомцима шпанских досељеника, црнцима, местицима, али и досељеницима из других делова света, који су у правима потпуно изједначени, што у време пре револуције није био случај.

 Куба, а посебно њен главни град Хавана, може се похвалити одличним школством, високим процентом факултетски образованих људи и дугим просечним животним веком. То је последица и одличне здравствене заштите, која је бесплатна и доступна свима, а многи кубански лекари и даље се налазе у хуманитарним мисијама широм света.

Због свега тога многи споменици и грађевине у Хавани и даље подсећају на револуцију. Занимљиво је да нема много споменика који су посвећени Фиделу Кастру, али не због промене мишљења о њему, већ због његове скромности и начина живота. Он је један од ретких социјалистичких лидера који на такве ствари није много полагао и за чије владавине они нису подизани. Али, зато је Че и даље једна од главних звезда. На сваком ћошку могу се купити сувенири и мајице с његовим ликом, његови мурали доминирају на многим грађевинама, а једна од главних знаменитости Хаване је кућа у којој је он боравио током револуције и која је претворена у музеј.

Град има добар географски положај и протеже се западно и јужно од залива Хавана, у који се улази кроз узак пролаз. Хаваном доминирају колонијална утврђења Кастиљо дел Моро, Сан Карлос де ла Кабана и Тврђава краљевске силе, а кроз град споро протиче и река Алмендарес.

Богата историја Хаване почела је још пре пет стотина година, 1515, када је овај град основао конкистадор Дијего Веласкез де Куељар. Осим једног кратког периода, када су градом владали Британци, Хавана је, све до стицања кубанске независности, углавном била под шпанском влашћу. Због тога у старом језгру доминира колонијална архитектура. Она је већим делом сачувана, али је и доста оронула, па се могу видети и веома сређене, али и запуштене зграде из 18. и 19. века, без врата и прозора. У центру града налазе се неке од најлепших зграда, које спадају у светску баштину, као и тргови са здањима подигнутим нешто касније, које свакако треба обићи.

Хавана је, посебно у првој половини 20. века, постала и веома популарна за одмор Американаца. У њој су боравили и заволели је Френк Синатра, Ава Гарднер, Гари Купер, Ернест Хемингвеј.... Још тада је она постала позната по ноћном животу и мада је већина чувених барова из тог времена затворена, епитет града познатог по проводу и доброј забави је нешто што Хавану и даље прати. Неки од кафића из тог времена су и остали, а један од њих је и чувена „Флоридита” у којој је боравио Хемингвеј. Тамо се налази и његова биста, а гужве су у њему велике, па се по неколико сати чека да се ослободи неки сто.

Наравно, уз забаву иде и пиће, а осим чувеног „мохита” на цени је и коктел „даикири”. Да становници Хаване, осим традиционалних плесова, воле и рок музику доказ је и парк Џона Ленона, који се, на изненађење туриста, такође, налази у овом граду.

Плаже тек у летовалишту Варадеро

Занимљиво је да у средишњем делу града нема плажа, али се оне налазе у источном делу Хаване. Ту у близини је и луксузно летовалиште Варадеро.

Ипак, за оне који желе да осете прави ритам и живот Хаване препоручује се да изнајме собу или апартман у приватном власништву, са или без оброка (што се може резервисати и преко наших туристичких агенција). Због тропске климе температуре овде, чак и у јануару и фебруару ретко падају испод 10 степени (просечна температура у овим месецима је 22 степена), па је и зимски период погодан за посете и уживања. А тек пролеће како уме да буде чаробно.

Из Истанбула за 12 сати

Осим чартер летовима, којих углавном има у летњем периоду, до Кубе се може стићи и редовним авио-линијама из неколико европских престоница. Једна од бржих и повољнијих за наше грађане је и авио-линија која из Истанбула води до Хаване и продужава за Каракас, главни град Венецуеле. Тај лет, у просеку, траје 11–12 сати.

Икона кнеза Лазара

Хавана је позната по бројним етничким заједницама, које овде сложно живе. Једна од бројнијих, нарочито од времена социјалистичке револуције је и руска. Они су овде подигли и своју цркву, која је освештана 2008. године, а посвећена је Богородици Казањској. Мало је познато да се, поред осталих вредности и светиња, овде чува и наша икона кнеза Лазара. Поред Руса, у Хавани своју цркву имају и Грци, а она је посвећена Светом Николи.

Трг револуције

Једно од централних места у Хавани је Трг револуције, на којем се налази обелиск висок 142 метра, посвећен Хосеу Мартију, песнику и револуционару из доба борбе за независност. Ту се налазе и монументалне грађевине разних министарстава и Комунистичке партије. Од старијих здања треба посетити Капитолио (некадашњи парламент Кубе), Музеј револуције (бивша председничка палата), барокну Палату гувернера из 18. века, Велики театар....

Срце града је пешачка улица Прадо која је увек жива и бучна, а не може се заобићи булевар и шеталиште Малекон које се дужином од девет километара протеже дуж Мексичког залива.