Здравији уз маслиново уље

Редовна употреба у исхрани смањује ризик од кардиоваскуларних болести и можданих удара, а оптимална количина је 30 милилитара дневно

(Freepik)

Највећи број медицинских студија које су испитивале везу између коришћења маслиновог уља и здравља срца и крвних судова потиче из Шпаније. Шпанци произведу 45 одсто од укупне светске производње маслиновог уља. За њих се верује и да су најдуговечнији народ.

Медитеранска дијета, све популарнија у целом свету, за Шпанце није мит већ начин живота. Једна Шпанкиња свела је све студије у једну једноставну реченицу: Медитеранска дијета, то је маслиново уље, поврће, воће, риба, не превише меса, мало вина и уживање у животу, пријатељима и пре свега у себи.

Промена начина исхране

Ово је била порука занимљивог предавања др Соње Смиљић, професорке физиологије и специјалисте интерне медицине на Медицинском факултету у Београду, које је одржала на 8. Конгресу хипертензије с међународним учешћем. Тема је била утицај медитеранске дијете на крвни притисак.

– У препорукама Удружења кардиолога из 2018. у лечењу хипертензије значајно место добија модификација животних навика. Класа један, значи највиши ниво препоруке да треба променити начин исхране да би се лакше регулисао крвни притисак. Већ 2021. нове препоруке у класи један А закључују да начин исхране треба да буде медитеранска дијета или дијете које су њој сличне, јер су бројне студије показале да може да има значајну улогу у превенцији кардиоваскуларних болести – навела је професорка Смиљић.

Подсетила је и да у свету доминира неких пет начина исхране. У западном начину исхране, коме и ми припадамо, доминира много засићених масти, простих шећера и соли, а учесталост (преваленција) појаве кардиоваскуларних болести је врло висока и износи између 11 и 15 процената. Затим се издваја медитеранска дијета с много влакана, незасићених масних киселина, полифенола, пуно зачина, мало соли. Код ње учесталост да се оболи од срца износи између 1,5 и 3,2 посто.

Код кинеског начина исхране преваленција кардиоваскуларних болести је пет одсто, због нешто веће количине простих шећера у исхрани.

Код индијског и арапског начина исхране преваленција се креће између 7 и 12 одсто, јер људи који се тако хране имају периоде здравог начина исхране и периоде након поста када уносе превелике количине простих шећера.

У једној студији која се бавила превенцијом кардиоваскуларних болести уз помоћ медитеранске дијете праћене су три групе пацијената. Једна група је користила маслиново уље и то четири равне кашике, односно 50 милилитара, друга је имала 30 грама орашастих плодова, 15 грама ораха и 15 грама лешника или бадема, а код треће, контролне групе само је смањен унос масти.

Закључак студије био је да је до боље превенције кардиоваскуларних болести дошло у групи која је користила маслиново уље и орашасте плодове свакодневно у исхрани, док само смањење масти није дало добре резултате.

– Бројни микронутријенти у храни коју једемо могу да имају корист за кардиоваскуларно здравље и да успоре старење крвних судова. Тако, омега три полинезасићене масне киселине смањују ниво триглицерида, делују на срце – набројала је др Смиљић.

Сваког дана 200 грама поврћа и воћа

Велика петогодишња студија пратила је око 8.000 испитаника, који су имали одређене кардиоваскуларне ризике, на пример повећани холестерол. Лекови статини које су пили нису били довољни да вредности масноћа у крви буду добре. Зато су добијали два пута по два грама дневно мешавине омега три полинезасићених масних киселина. После пет година и код ових особа је дошло до смањења триглицерида и ЛДЛ холестерола и смањен је број акутног инфаркта миокарда.

– У препорукама из 2021. наводи се да је потребно уносити намирнице биљног порекла. Најбоље је да то буду житарице целог зрна, поврће, воће, махунарке и орашасти плодови. Препоручује се 200 грама воћа и поврћа, подељено у две порције дневно. Америчка студија покушала је да утврди везу између уноса дијетних влакана и повишеног крвног притиска и закључак је да дијетна влакна од поврћа, али не и она из воћа, могу да имају везу с мањим ризиком од хипертензије – навела је др Смиљић.

Упознајте полифеноле

– Полифеноли су за здравље важна једињења и сваког дана их уносимо преко воћа, поврћа, кафе, чајева, црне чоколаде. Представљају најснажније оксидансе. Након четири месеца узимања маслиновог уља, богатог полифенолима, долази до поправљања ендотелне функције. Шпанске студије с десетинама хиљада испитаника показале су да већа потрошња маслиновог уља јесте повезана с мањим ризиком од кардиоваскуларних болести и мањим бројем можданих удара и да је оптимална количина 30 милилитара дневно. Значи, важно је не претеривати ни с количинама маслиновог уља – упозорила је др Смиљић.

Два значаја полифенола су и кверцетин и катехин. Они поправљају дисфункцију ендотела и имају антизапаљенски ефекат.

Благо у парадајзу

Ликопен није полифенол, већ каротеноид, али је такође део медитеранске исхране. Налази се у парадајзу и има много добрих утицаја. У једној студији испитаници су узимали 12 милиграма ликопена током осам и више недеља и то је довело до значајно нижег крвног притиска.

Ендотел, највећи орган у телу

– Крвни притисак је сила којом крв делује на јединицу површине зида крвног суда. Читав кардиоваскуларни систем је у потпуности покривен васкуларним ендотелом. Ендотел има површину од чак 7.000 квадратних метара и тиме представља највећи орган у људском телу, с многобројним улогама. Ендотелне ћелије на својим мембранама имају бројне рецепторе на које се везују медијатори циркулишуће крви који утичу на ћелије и ткиво. Ти медијатори се деле на вазодилататоре и вазоконстрикторе и важно је да постоји баланс између њих, јер тада је ендотел функционалан. Сваки дисфункционалан ендотел води у артеријску хипертензију. Фактори који доводе до нарушавања те фине равнотеже и које ендотел чине дисфункционалним јесу и гојазност, алкохол, аерозагађење, повећан унос соли, седентарни начин живота, изложеност стресу, породично оптерећење, пушење, поједини наркотици и старење. Све док су крвни судови нормалне ширине и вредности крвног притиска биће добре. Кад није тако, дисфункционални ендотел води у хипертензију и компликације које су последице повишеног крвног притиска. Један од фактора дисфунционалности је и погрешан начин исхране – подсетила је проф. др Соња Смиљић.