Дружење са Лолиним блиским сарадником
Другог дана обележавања стогодишњице од рођења Радивоја – Лоле Ђукића (1923 – 1995), једног од утемељивача ТВ Београд, у среду, у РТС-овом клубу, од 13.00 до 15.00 часова, биће уприличен пригодан програма. Уводну реч ће дати Дејан Ђуровић, популарни глумац и водитељ култног „Драгстора озбиљне музике” на Програму 202 Радио Београда, који је добио многе похвале, и Чедо Филиповић, телевизијски сниматељ и такође једна од живих легенди Београдске телевизије, славан још из њених најранијих година.
У оквиру програма „Стогодишњи Лола Ђукић” посетиоци могу да погледају делове из популарне „ТВ поште” емитоване 2. децембра далеке 1968. године у којој Радивоје – Лола Ђукић најављује нову хумористичку емисију „Сачулатац”, после чега следи и једна секвенца са Миодрагом Петровићем Чкаљом.
Биће приказана и десета епизода „Десет запосвести”, под називом „Не сведочи лажно”, по сценарију и у режији Лоле Ђукића, која је премијерно емитована средином 1970. године. Свака епизода ове серије имала је као тему једну од десет Божијих заповести. Главни јунак Богољуб, сањар и губитник, мали је уплашени човек који се придржава Божијих заповести. Али, те заповести за сваког имају другачије значење.
У серији играју: Мија Алексић, Михаило – Бата Стојковић, Рахела Ферари, Рада Ђуричин, Бранислав Јеринић.
– Лола је окупио врсне комичаре и покренуо „школу београдског хумора” – рекао је за наш лист Чедо Филиповић, сниматељ са којим су многи редитељи волели да снимају.
– Глумачка екипа је била готово нестварна. Учили су текстове попут компјутера, нарочито Миодраг Петровић Чкаља и Мија Алексић. Чкаља је волео да дода понеку поштапалицу, али уз Лолину сагласнот. Мија никада није мењао ниједну реч у тексту.
Славни сниматељ који је од четири деценије у ТВ Београда, једну провео снимајући некадашњег председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, са Радивојем – Лолом Ђукићем сарађивао је на ТВ комедијама „На тајном задатку”, „Музеј воштаних фигура”, „Лицем у наличје” и „Огледало грађанина Покорног” и данас је шетајућа енциклопедија.
– Није дозвољавао да се екипа оспе – наставља Филиповић.
– Говорио је: „Не сме нико да се усуди да ми узме Чеду! А и Наду Петернек, секретарицу режије!”.
Наде Петернек више нема, као и Лоле, али је ту још Чедо Филиповић који се сећа свега што је било и са великим задовољством то жели радо да подели са поштоваоцима дела и личности Радивоја – Лоле Ђукића, који је био феномен једног времена и једне телевизије.
